За другу употребу, погледајте страницу
Заграђе.
Заграђе је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 385 становника. Удаљено је 15 км од Горњег Милановца – Ибарском магистралом у правцу Београда. Налази се на северним падинама планине Рудник, на надморској висини од 330 до 550 м и на површини од 1.761 ха.[1]
Овде се налазе Стари надгробни споменици у Заграђу (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Милутину Виторовићу у Заграђу и црква посвећена светом архангелу Гаврилу.
Историја
Заграђе је заједно са средњовековним градом Островицом чинило једну целину, па се у то време о њему говорило „за градом”. Сматра се да је од тога „за градом” настало Заграђе. Град и утврђење Островицу обновио је 1430. године деспот Ђурађ Бранковић – Смедеревац. У Островици било је и седиште локалне власти. Из времена када је до овог села допирало Панонско море одржало се ретко дрво божиковина, које народ зове зеленика.[1]
Заграђе је још једно село из којег се народ (осим шест фамилија) иселио пред најездом Турака. У 18. веку ту су се настанили досељеници из Старог Влаха, Срема и околине Ужица.[1]
Заграђе се први пут помиње у турском попису 1476. године и тада је имало 12 домова.[1]
Село је имало општину, а основна школа у селу ради од 1873. године. Село је изградило цркву 1870. године, а на њеним темељима је 1966. године изграђена црква Светог архангела Гаврила. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 183 ратника. Погинуло их је 84 а 99 је преживело.[1]
Демографија
У пописима село је 1910. године имало 1077 становника, 1921. године 951, а 2002. године тај број је спао на 500.[1]
У насељу Заграђе живи 427 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,8 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[4]
|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
4 |
80+ |
11 |
|
|
18 |
75—79 |
13 |
|
|
11 |
70—74 |
22 |
|
|
24 |
65—69 |
26 |
|
|
20 |
60—64 |
14 |
|
|
22 |
55—59 |
12 |
|
|
16 |
50—54 |
7 |
|
|
8 |
45—49 |
26 |
|
|
19 |
40—44 |
18 |
|
|
18 |
35—39 |
13 |
|
|
11 |
30—34 |
12 |
|
|
10 |
25—29 |
15 |
|
|
6 |
20—24 |
23 |
|
|
16 |
15—19 |
8 |
|
|
6 |
10—14 |
10 |
|
|
13 |
5—9 |
13 |
|
|
7 |
0—4 |
6 |
|
|
11 |
Просек : |
45,8 |
|
|
48,4 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
185
|
185
|
212
|
202
|
196
|
185
|
162
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
43
|
44
|
20
|
17
|
14
|
11
|
7
|
5
|
1
|
0
|
3,04
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
224
|
61
|
135
|
22
|
5
|
1
|
Женски
|
209
|
17
|
129
|
57
|
3
|
3
|
УКУПНО
|
433
|
78
|
264
|
79
|
8
|
4
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
90
|
9
|
0
|
24
|
25
|
Женски
|
30
|
4
|
0
|
1
|
13
|
УКУПНО
|
120
|
13
|
0
|
25
|
38
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
2
|
12
|
8
|
2
|
3
|
Женски
|
0
|
1
|
4
|
3
|
0
|
УКУПНО
|
2
|
13
|
12
|
5
|
3
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
1
|
1
|
1
|
1
|
Женски
|
0
|
1
|
1
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
0
|
2
|
2
|
1
|
2
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
1
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
1
|
Референце
- ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 230.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе