Александар Бугарски (Прешов , мађ. Eperjes 1835 — Београд , 11. август 1891 ) био је архитекта .
Народно позориште у Београду, некад Црква Покрова Пресвете Богородице у Лозници Родио се 1835 . године у инжењерској породици, у Еперјесу (Аустроугарска, данас Прешов у Словачкој ). Отац Јован доселио се убрзо после његовог рођења у Србију и 1842 . године узео српско држављанство, али се после промене династије преселио у Нови Сад , где је Александар завршио основну школу и гимназију.
Студирао је у Будимпешти . Као архитекта радио од 1859 , а у периоду 1869 —90 . у Министарству грађевина у Београду. Радио је у земљама Аустроугарске и у Србији . Највећи број грађевина подигао је у Београду : зграду Народног позоришта 1869—70 , Нови двор 1881 —84 . (данас седиште Скупштине града Београда), 126 јавних и приватних зграда, затим Дом друштва Црвеног крста , апотеку Делини на Зеленом венцу, зграду бившег Министарства просвете, данас Дом Вукове задужбине . Ван Београда пројектовао цркве у Лозници 1871 . и Ритопеку 1872 —73 , а у иностранству хотел Бауер у Бад Ишлу (нем. Bad Ischl [ 1] Бечу . Бавио се и хортикултуром: његово дело је парк на Калемегдану .
Типичан је представник историјских стилова од неоренесансе до неокласицизма. Бугарски је био најзначајнији архитекта свога времена у Србији.
Васа Стајић, Новосадске биографије I, Нови Сад, 1936.
Н. Насторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа , Београд, 1938,
Љ. Никић, „Из архитектонске делатности Александра Бугарског у Београду“, Урбанизам Београда , 1978, 46.
Текст др Миодрага Коларића у: Енциклопедији Југославије , Загреб, ЈЛЗ, 1982.
^ [1]
