Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово (рус.Аэропорт Кольцово) (IATA: SVX, ICAO: USSS) је аеродром федералног значаја [3] у граду Јекатеринбургу у Свердловској области у Руској Федерацији. Како је највећи аеродром у Свердловској области, Кољцову такође гравитирају и оближњи градови као што су Арамиљ, Сисерт и Пољевској. Аеродром се налази на 7. месту у земљи по промету путника (6,2 милиона путника)[1]. Аеродром је база авиокомпанија Ural Airlines[4], RusLine[5] као и авиокомпаније Aviacon Zitotrans. Због своје локације у центру Русије, аеродром Јекатеринбург је уврштен на листу "Приоритетних аеродрома" руске Федералне агенције за ваздушни саобраћај (Росавиациа). Кољцово је члан Међународног савета за аеродроме (ACI).
Положај
Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово се налази у истоименом насељу, удаљеном 16 км југоисточно од Јекатеринбурга и 9 км северно од града Арамиља.
Историја
1928–1945
Првобитни аеродром у Кољцову је изграђен у периоду између 1928-1930, по захтеву Института за ваздухопловство СССР-а . [6] Аеродром је првенствено саграђен као војни аеродром . 33. ваздушна дивизија, која је претходно припадала Приволшском војном округу, 1932. године пребачена је на аеродром Кољцово. Дивизија је касније прекомандована на границу са Финском током зимског рата . Дан након што је нацистичка Немачка објавила рат СССР-у, почела је изградња полетно-слетне стазе дужине 1 km, а полетно-слетна стаза је завршена за три месеца, што је било рекордно у то време.
15. маја 1942, први млазни авион СССР-а, БИ-1, свој први лет је обавио са аеродрома Кољцово. Шест експерименталних летова је извршено на БИ-1, да би током 7. лета, пилот није изгубио контролу над авионом и авион се срушио, што је резултирало смрћу пилота. Данас се споменик у част авиона БИ-1 и погинулог пилота (реплика млазног авиона БИ-1) налази на тргу испред аеродрома.
Први путнички унутрашњи летови су отпочели 10. јула 1943. тако да је Кољцово први аеродром у СССР-у који је истовремено имао цивилни и војни статус. [6] Летови из Јекатеринбурга до Москве вршили су се свакодневно. У децембру 1943, на повратку из Техерана, амерички председникФранклин Д. Роосевелт боравио је и преноћио на аеродрому Кољцово. За време Другог светског рата, аеродром је био база на рути између Фербанкса (Аљаска) и Москве, по којој су авиони Даглас C-47 увежени у СССР. До јануара 1944. године Кољцово је имало четири летелице, које му је, за домаће летове, додијелило Министарство цивилне авијације СССР-а : два Лисунов Ли-2 и два Јункера. Након предаје нацистичке Немачке, Кољцово је коришћено као база за премештање војних авиона на Пацифички фронт за борбу против Јапанског царства . За све време, између 1943-1945. године, није забележена ни једна авионска несрећа.
1945–1991
1951. године аеродром је извршио реконструкцију. Почетком 1950-их летови из Москве за Пекинг, слетали су у Кољцово. Лет од Кољцова до Пекинга уједно је био и први међународни лет са аеродрома . 1954. изграђен нови терминал. 1956. године су све полетно-слетне стазе проширене и ојачане бетонским подлогама. [6] Ово је омогућило да већи авиона, попут Ту-104 и ИЛ-18, слећу на Кољцово. 1958. године изграђен је хотел у близини терминала са 100 соба, да би већ 1961. године банкротирао, а затим бива и срушен.
1963. године изграђен је нови хотел са 3 звездице [7] и са 235 соба. Нови терминал отвара се 1. јануара 1967. године и користи се за унутрашње летове. Овај терминал је био двоструко већи од предходног терминала и имао је капацитет путничког саобраћаја од 1.500.000 путника годишње и могао је да подржи 700 особа / сат. Данас су нови терминали А и Б на месту где се налазио овај терминал из 1967. године.
1983. године изграђен је долазни терминал. 6. марта 1987, завршена је изградња друге полетно-слетне стазе. Октобра 1993. године Кољцово је добио међународни статус.
2003 - данас
2003. године започета је имплементација програма развоја аеродрома као чворишта уз подршку Министарства саобраћаја Руске Федерације, Владе Свердловска и Ренова групе. Обим улагање у обнову Кољцова за период 2003–2009. године, процењено је на око 12 000 000 000 рубаља. [6] 2005. године отворен је и нови угоститељски објекат, као и међународни терминал.
Првоизграђени терминал Кољцово претворен је, 2006. године у пословни терминал и подвргнут је комплетној обнови. Следеће године завршена је изградња домаћег терминала поред постојећег међународног терминала. Железничка станица брзог воза је завршена 2008. године и пуштена линија од центра Јекатеринбурга до Кољцова. Дана 14. јуна 2009. године, Кољцово је прихватило свој први џамбо џет: Боинг 747Ер Чајна са кинеском делегацијом. 15. јуна 2009. године међународни терминал поново је проширен за потребе самита БРИКС-а и свечано га отвара председник Руске ФедерацијеДмитриј Медведев . [8] Поред тога, 2009. године пуштен је у експлоатацију хотел Ангело са 4 звездице и нови контролни торањ као и фиксна полетно-слетна стаза.[6] То је омогућило аеродрому да прихвата све врсте тешких летелица, укључујући Ербас А380, Ербас А320, Боинг 737, Боинг 747 и Ербас A330 .
24. јула 2012. године, аеродром је отворио нови теретни терминал укупне површине 19.185 м².
Инфраструктура
Терминали
Градња Терминала А је завршена 2007 и тада се користио само за одлазак и долазак за домаће летове. Терминал је био 19.600 м² и имао је капацитет 1.000 особа / сат. Касније је Терминалу А придружен међународни терминал, чиме је укупна површина терминала била 35.000 м² и капацитет 1.600 особа / сат. [9]
Терминал Б је првобитно завршен у 2005. години, и имао је укупну површину 15.400 м² и капацитет 600 особа / сат. Од 15. јуна 2009. године, већи међународни терминал површине 45 000 м², чија је изградња завршена за време одржавања самита БРИКС, је преузео улогу Терминала Б. Сада Терминал Б има капацитет 1600 путника / сат. Терминал има 2 спрата и физички је повезан са терминалом А.
Осим тога, постоји и пословни терминал, иначе познат као ВИП терминал. Овај терминал је смештен згради првог терминала (изграђеног 1954. године). Укупна површина ВИП терминала је 9.800 м².
Полетно-слетне стазе
Аеродром има две полетно-слетне стазе. Полетно-слетна стаза 1 је димензија 3004х45 м док је полетно-слетна стаза 2 3026х53 м. Обе полетно-слетне стазе задовољавају ICAO категорије I. Обе полетно-слетне стазе су такође опремљене системима за осветљење OVI-1 и способне су да прихватају авионе било које величине по било ком времена. [10]
У 2014. години на аеродрому Кољцово путнички саобраћај је износио 4.526.167 путника, што је + 5,4% више него у 2013. години. [36] Домаћи путнички саобраћај у 2014. години износио је 2.407.429 (+ 11.3%) путника; међународни путнички саобраћај 2.118.738 (-0.5%) путника. Кољцово је у 2014. години превезло 25.531 тону терета, што је -8,1% мање него предхоне године. Аеродром је превезао 3.600 тона поште, што је 250% више у односу на предходну годину. Зрачна лука је међу првих 7 најпрометнијих аеродрома у Русији .
Могуће је железницом доћи из/до Јекатеринбурга. Електрични воз саобраћа два пута дневно у сваком правцу и време путовања је 41 минут. До 2010. године саобраћали су брзи возови, међутим, због малог броја путника се прешло на обичне приградске линије.
Путнички саобраћај
Редовни путнички саобраћај између Јекатеринбурга и аеродрома врши се аутобусима број 1 (са железничке станице) и бр. 29 (из села Исток), као и минибусима бр. 01 (са железничке станице, експрес) и број 039 (од Уралског федералног универзитета). Радно време јавног превоза од 05 до 00 сати, док рута број 01, вози сваки сат.
Између аеродрома и Јекатеринбурга главна путна комуникација се одвија дуж ауто-пута Новоколтсов, дужине 11 км. Ширина пута је 8 трака, по 4 траке у сваком правцу.
Несреће и инциденти
30. децембра 1949. године у околини Свердловска, 8,5 км југоисточно од аеродрома Кољцово, транспортни авион Ли-2 срушио се на лету Москва-Владивосток. 3 особе су погинуле [45].
11. августа 1950. године у околини Свердловска, 3 км источно од аеродрома Кољцово, срушио се ИЛ-12 летећи на релацији Хабаровск - Москва. Две особе су погинуле.[48].
11. октобра 1951., 18 км јужно од града Богдановича у Свердловској области, авион Ли-2 срушио се на лету Адлер - Свердловск. Погинула је једна особа.[49].
12. новембра 1954., приликом полетања са аеродрома Кољцово, током лета Лењинград - Новосибирск срушио се авион Ли-2. Погинуло је 6 људи. Узрок катастрофе је била грешка посаде.[50].
9. децембра 1955, у близини станице Омутинскаја у Тјумењској области, казахстански Ли-2 се срушио током лета Москва-Уст-Каменогорск. Погинуло је 7 људи. Због грешке посаде, авион је изгубио оријентацију.[51].
2. новембра 1956. године у близини аеродрома Кољцово, авион Ли-2 Свердловске аеро групе срушио се на лету Москва-Омск. Погинула су 2 члана посаде.[52].
15. јануара 1960. године у близини села Дидино, Свердловска област, Ли-2 Уралске здружене ваздушне групе срушио се на техничком лету Свердловск - Москва. Погинула је једна особа. Узрок катастрофе је био квар мотора.[53].
27. априла 1960. године током тренажног лета срушио се ИЛ-18. Летилица је више пута ударила о полетно-слетну стазу при слетању тако да је дошло је до пожара у којем је авион изгорио. Механичар је смртно настрадао.[54].
1. маја 1960. године, у близини аеродрома Кољцово, након поготка ваздухопловне ракете, срушио се авион америчког ратног ваздухопловства Lockheed U-2, вршећи извиђачки лет преко територије СССР-а.
16. марта 1961. године, недуго након полетања, 9 km северозападно од аеродрома, срушио се Ту-104 Западно-сибирске територијалне управе цивилне ваздушне флоте, на лету Хабаровск-Лењинград са успутним слетањем у Свердловск. Након полетања на надморској висини од 130-150 м, отказао је десни мотор, да би, због људске грешке, и леви мотор био случајно искључио. Због недовољне висине за покретање мотора, пилот је одлучио да слети на залеђено језера. Авион је слетио на лед великом брзином при чему је погинуло 7 људи, укључујући пилоте. 16 особа није било повређено док су остали задобили разне повреде [55].
8. јула 1961. године у околини села Соснови Бор, Свердловска област, срушио се украјински Ил-14 на лету Кијев-Свердловск. Настрадало је 9 људи. Због грешке посаде, авион је био довољном натанкован горивом и извршио је хитно слетање у шуму[56].
16. новембра 1967. године, приликом полетања из Кољцова авион ИЛ-18, на лету Свердловск - Ташкент, се срушио из непознатих разлога. Погинуло је 107 особа (99 путника и 8 чланова посаде)[57].
30. септембра 1973., 10 км југозападно од аеродрома, у близини села Рудниј, срушио се Ту-104 на лету Свердловск - Владивосток.[58]. Погинуло је 108 људи.
10. октобра 1975, приликом полетања из Кољцова, авион Ан-8 који је припадао Министарству ваздухопловне индустрије СССР-а срушио. Узрок пада је пожар мотора[59].
7. октобра 1978., приликом полетања из Кољцова, Јак-40, на лету за Џамбул, срушио се због квара мотора. 38 људи је настрадало.[60].
25. септембра 1984. године, током полетања из Кољцова дошло је до квара мотора Ан-24 на лету за Кемерово. 1 особа је погинула а још 3 су повређене[61].
20. октобра 1986, приликом слетања на аеродром Кујбишев, Курумоч, срушио се Ту-134 на лету Свердловск - Грозни. Погинуло је 66 путника и 4 члана посаде. Узрок катастрофе је било грубо кршење сигурносних правила од стране посаде[62].
14. септембра 1990., 1,7 km западно од аеродрома, срушио се авион Јак-42 из Волгограда, 4 особе су погинуле. Узрок катастрофе биле су велике грешке посаде [63].
4. јула 2001. године, у близини села Бурдаковка, Иркутска област, авион Ту-154 авиокомпаније Владивосток срушио се током лета лета Јекатеринбург - Владивосток. 145 људи је погинуло. Узрок је био људски фактор[64].