| „
|
Тек што смо стигли, нас седамнаесторица, у Јасеновац у логор, усташе су нас млатили кундацима и довели до „Циглане“, гдје је Милош Љубо имао постројене већ двије групе, док смо ми приступили као посебна трећа група.
Маричић је питао Љубу Милоша: „У кога да најприје нишаним?", а Милош је одговорио: „Гдје их има више“, и уперили су оба стројне пушке на ону четрдесеторицу из прве двије групе и све их постријељали.
По том је питао првог из наше групе, зашто је дошао овамо, а кад је овај одговорио, да је крив зато што се родио као Србин, убио га је на мјесту.
Онда је издвојио адвоката Лауфера из Загреба те га упитао шта је он, а кад му је овај одговорио шта је, позвао га је овако: „Ја адвокате јако волим, дођи ближе“ - и одмах га је убио.
Код трећега је установио, да је лекар из Загреба, те му наложио да прегледа ону двојицу и установи јесу ли већ мртви.
Кад је овај лекар потврдио да јесу, обратио се на четвртога и сазнавши да је и ово један лекар „опростио“ је цијелој“ групи."
Кад је Љубу Милоша захватио луђачки нападај, зајашио је коња и тјерао га касом по цијелом логору, пуцајући на групе заточеника, којима није успјело да се праводобно негдје сакрију.
Тај погибељни луђак имао је у заповједништву логора собу, коју је уредио као некакву „амбуланту“. Навукао је сам дугачку бијелу лекарску кецељу и послао усташког стражара у жидовску бараку с поруком, да сваки Жидов, који је болестан, може доћи на лекарски преглед. Кад је жртва дошла у ту „амбуланту“, поставио ју је Милош уза зид те јаким замахом ножа разрезао грло, пререзао ребра и распорио трбух. Он је ту „операцију“ називао: „ритуално клање Жидова“, те се њоме, како вели свједок Риболи, јако поносио.
|
”
|
