LGBT osobe u Letoniji ne uživaju jednaka prava i pravnu zaštitu kao ostali građani i građanke. Istopolni odnosi u Litvaniji su legalni, ali domaćinstva koja vode istopolni parovi nemaju zakonski priznat status.
Demokratizacija Letonije je omogućila gejevima, lezbejkama, biseksualnim i transrodnim osobama da se organizuju, ali društvo još uvek nije dostiglo dovoljan nivo prihvatanja niti toleracije.
Dekriminalizacija
Homoseksualnost se smatrala krivičnim delom i mentalnim poremećajem u doba SSSR-a. Nakon dobijanja samostalnosti, Letonija je dekriminalizovala homoseksualnost 1992.[1] Uzrast seksualne saglasnosti je izjednačen.
Rodni identitet i izražavanje
Letonski zakoni omogućuju da osoba zakonski promeni svoj pol nakon dostavljanja medicinske dokumentacije o korekciji pola.
Istopolne zajednice
Letonija ne priznaje istopolni brak niti bilo koji oblik istopolnih zajednica.
Ustav Letonije donet 2006. onemogućuje istopolne brakove.[2]
Zabrana diskriminacije
Septembra, 2006. Letonija je donela amandmane na Zakon o radu kojima se zabranjuje diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije na radnom mestu. Saiema (letonski parlament) je najpre izostavio ove amandmane, ali predsednica Vaira Vīķe-Freiberga je odbila da potpiše zakon dok se ovi amandmani ne donesu.[3] Letonija je bila poslednja zemlja Evropske unije koja je donela zakon o zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.
Zajednica i društvo
Mala LGBT zajednica postoji samo u glavnom gradu, Rigi. Samo mali broj javnih ličnosti javno iskazuje svoju seksualnu orijentaciju.
U društvu još uvek vladaju jake predrasude protiv homoseksualnosti, koje su zasnovane na društvenom konzervativizmu, kao i na stavovima koji su vladali u SSSR-u. Ovakvo stanje koriste religijske grupe i političari.
Lezbejke i gejevi su često napadani na ulicama i na mestima gde se susreću, međutim zakoni u Letoniji ne priznaju zločine iz mržnje.
Vidi dalje
Vanjske veze
Reference
