U spisku koji sledi navedeni su predsednici Vlada koje su upravljale Srbijom od 1805. do danas. Datumi su zaključno sa 1918. godinom dati po starom, julijanskom kalendaru, koji je kasnio za gregorijanskim 20 dana u XIX i 13 dana u XX veku.
Nazivi vlada
Mada je "Vlada" kolokvijalni naziv, to nije morao biti formalni, ustavni, naziv.
Prema "Turskom ustavu" od 1838 postojala je Knjažeska kancelarija kojoj je na čelu bio "predstavnik knjažeski", zadužen i za inostrane poslove. Prema zakonu od 10.3.1862. ustanovljen je Sovet Ministerski na čelu sa odgovarajućim predsedateljem. Ustav iz 1888. (posle usvajanja Vukovog pravopisa) pominje Ministarski Savet na čelu sa Predsednikom M. S.. Ovi nazivi su zadržani i u jugoslovenskim ustavima iz 1921. (Vidovdanski) i 1931. (Septembarski). Knez/Kralj je takođe imao izvršnu vlast, kao nadređen vladi.
U Srbiji kao delu druge Jugoslavije, korišćen je naziv Vlada 1945-53, Izvršno veće 1953-90 i opet Vlada od 1990.
U godinama 1815-1839., nakon Drugog srpskog ustanka, nije postojao položaj koji bi ličio na mesto predsednika vlade, budući da je knjaz Miloš (beratom iz 1830. potvrđen za naslednog kneza) u potpunosti držao izvršnu vlast u svojim rukama. Miloš se odrekao položaja 1.6.1839., njegov sin i naslednik Milan je umro već 27. juna. Kao knez će se vratiti u Srbiju 25.1.1859. (posle zbacivanja Aleksandra Karađorđevića) i umreti 14.9.1860. Srbiji (tj. Beogradskom pašaluku) je 1833. priključeno Šest nahija.
Koča Marković (3. februar 1835. - 14. februar 1839.)
Maloletni Milan je proglašen knezom 20. juna/2. jula1868, preuzeo kraljevske dužnosti 10/22. avgusta1872, proglasio kraljevinu 22. februara/6. marta1882. i abdicirao istog datuma 1889. Srbija je na Berlinskom kongresu 1/13. jula1878. dobila punu nezavisnost i proširenje na jugu (datumi po starom kalendaru:).
Kralj od 1903, sin Aleksandar regent od 11.6.1914. (stari kalendar), umro 16.8.1921. (novi kalendar), kao prvi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Srbija je prema miru od 18.5.1913., posle Prvog balkanskog rata, znatno uvećana (Stara Srbija i Makedonija).
Jovan Avakumović (29. maj 1903. - 21. septembar 1903.)
Sava Grujić (21. septembar 1903. - 27. novembar 1904.)
Prva Jugoslavija je bila unitarno uređena - podeljena na 33 oblasti 1922-29, zatim 9 banovina plus Uprava grada Beograda do 1939. i konačno, do okupacije aprila 1941., s jednom banovinom manje, formiranjem Banovine Hrvatske. Srbija je bila samo geografski pojam, tako da za šefove vlade treba pogledati Spisak predsednika Vlada Jugoslavije. Vlada Kraljevine Jugoslavije je bila međunarodno priznata do 1945.
Okupirana Srbija 1941-1944.
Delove današnje Srbije su anektirale Mađarska (Bačka), Bugarska (jugoistočna Srbija i deo Kosmeta) i Albanija (deo Kosmeta i deo Sandžaka). Banat je formalno pripadao Srbiji, ali su njime direktno upravljali Nemci. Srem je priključen NDH. Ostatak Srbije, manji od današnje uže (centralne) Srbije (ali sa severnim Kosovom) imao je kvislinšku vladu. Prvo je formiran Aćimovićev "Savet komesara ministarstava" a zatim Nedićeva vlada (tj. Ministarski savet)[1]
Milan Nedić (29. avgust 1941. – 20. oktobar 1944.)
Partizani su na oslobođenim teritorijama osnivali nove organe vlasti, Narodno-oslobodilačke odbore (NOO), na raznim nivoima, pa je tako u Užicu17. nov.1941. osnovan i Glavni NOO Srbije (GNOOS), na čelu sa Dragojlom Dudićem. Ali, ubrzo je došlo do pada "Užičke republike" i povlačenja iz Srbije, pa je GNOOS prestao s delovanjem. Biće obnovljen u avgustu 1944., na početku borbi za oslobođenje Srbije, na čelu će mu biti dr Blagoje Nešković.
Federalna Srbija, Narodna i Socijalistička Republika 1944-1990
Grb do 2004Zastava do 1991
U drugoj Jugoslaviji je obnovljena državnost Srbije, koja je sada u sastavu imala dve pokrajine, Vojvodinu i Kosmet (puni nazivi i ovlašćenja pokrajina su se menjali). Dana 11. nov. 1944. je osnovana Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS), kao zakonodavni i izvršni organ Srbije, izvršne funkcije je obavljalo Predsedništvo od 35 članova.
Na prvom zasedanju ASNOS-a, održanom aprila sledeće godine, izabrana je Narodna vlada federalne Srbije ("federalna" = federalna jedinica). Ustav Narodne Republike Srbije usvojen je 17. januara 1947. Prema ustavnom zakonu NR Srbije od 5. februara 1953., naziv "Vlada" je zamenjen sa Izvršno veće, sa sekretarima umesto ministara. Ustav Socijalističke Republike Srbije usvojen je 9. aprila 1963. Sve ove promene su išle za odgovarajućim promenama na saveznom nivou (DFJ, FNRJ, SFRJ). Josip Broz Tito je imao faktički vrhovni autoritet u Jugoslaviji i Srbiji 1944/45 - 1980.
Zastava do 2004Veliki grb, od 2004Zastava (državna), od 2004
Ustav Republike Srbije ("Miloševićev") usvojen je 28. septembra 1990., vraćen je naziv "Vlada" i ministri. Nakon raspada druge Jugoslavije proglašena je SRJ 27.4.1992. Posle NATO bombardovanja, Kosmet je stavljen pod upravu UN juna 1999. Milošević zbačen 5.10.2000. SRJ je zamenjena Državnom zajednicom SCG 4. feb. 2003., raspuštenom 3.6.2006 (proglašenjem nezavisnosti Crne Gore). Kosovo je proglasilo nezavisnost 17.2.2008., što Srbija ne priznaje.
Vojislav Koštunica (DSS) (4. mart 2004. – 7. jul 2008.; 2. mandat od 15.5.2007.), za vrijeme njegovog prvog mandata Republika Srbija je postala nezavisna država osamostaljenjem Republike Crne Gore.
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
,_Flag_of_Serbia_(1947%E2%80%931992).svg)
.svg)
