Svaki ton koji čujemo može da se zabeleži posebnim muzičkim znacima koji se zovu note.
Linijski (ili notni) sistem (francuski: portée, engleski: staff, stave, italijanski: pentagramma, nem.Notensystem, Notenlinien))[1] služi kao osnova za beleženje nota.
Linije su u muzici u upotrebi još od 10. veka. Pomoću njih se određivala visina neuma. Prvo se upotrebljavala jedna do dve linije, a zatim je čuveni srednjevekovnimuzički teoretičarGvido iz Areca (995 - 1050) postavio osnove notnom sistemu odredivši da se neume pišu na 4 linije. Na njihovom početku je upisivao ključeve, tako da je pozicija notne glave označavala visinu tona (vidi sliku desno).
= Prednosti današnjeg linijskog sistema =
Današnji linijski sistem je mnogo savršeniji od nekadašnjeg jer daje mogućnost (koju nekadašnji nije davao) tačnog zapisa:
Linijski sistem se sastoji od 5 horizontalnih paralelnih linija i 4 praznine. Linije linijskog sistema broje se odozdo-naviše. U njega može da se ubeleži ukupno 11 različitih osnovnih nota:
Da bi se prostorno ograničen linijski sistem proširio, iznad i ispod njega dodaju se pomoćne linije - pomoćnice. Obično ne više od 4-5 naviše i 3 naniže, jer se prelazi u drugi ključ:
Pomoćne linije su u neku ruku ostatak nekadašnjeg mnogolinijskog sistema kojeg je preuredio Gvido iz Areca u 11. veku.
Elementi linijskog sistema
1. Ključ
Na početak linijskog sistema stavlja se znak koji se zove kluč (fr. i en. clef)[1][3] na osnovu kojeg se određuje ime note i njena oktava. Današnja muzička notacija poznaje više vrsta ključeva. Ovde ćemo prikazati one koji su najviše u upotrebi:
beleži se od druge linije i daje ime noti g¹ (sol u prvoj oktavi). Violinski ključ najviše koriste: violina; flauta, oboa, klarinet, saksofon, harmonika, truba; desna ruka klavira i harfe; deo udaraljki. U linijski sistem beleže se tonovi iz prve i delom iz druge oktave, dok se ostali tonovi iz druge, trće, četvrte i pete oktave beleže pomoćnicama iznad linijskog sistema.
beleži se od četvrte linije i daje ime noti f (fa u maloj oktavi). Bas ključ najviše koriste: violončelo, kontrabas; horna, trombon, bas klarinet, fagot; harmonika (basovi), leva ruka klavira i harfe. Tonove subkontra i kontra oktave beležimo pomoćnicama ispod linijskog sistema.
c)C-ključevi(vokalni ključevi)
C-ključevi se zovu i vokalni ključevi jer su pogodni za beleženje pevačkihglasova. Svi oni daju ime noti c¹ (do u prvoj oktavi). Najčešće su u upotrebi altovski i tenorski ključ.
Altovski ključ
beleži se na trećoj liniji i daje ime noti c¹ (do u prvoj oktavi) na trećoj liniji. Altovski ključ koristi viola.
Tenorski ključ
beleži se na četvrtoj liniji i daje ime noti c¹ (do u prvoj oktavi) na četvrtoj liniji. Tenorski ključ koristi violinčelo, fagot i trombon za visoke note da bi se izbeglo pisanje mnogo pomoćnih linija.
Pogledajmo kako se jedna ista nota c¹ (do u prvoj oktavi) beleži u pomenuta tri ključa:
U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže na početku linijskog sistema, iza ključa i eventualnih predznaka koji određuju tonalitet i to razlomkom, bez razlomačke crte.
4. Note
Nota je znak za beleženje tonova u linijski sistem.
5. Zagrade, spojnice (akolade)
Više linijskih sistema na početku partiture može se zagraditi zagradom, tj. spojiti spojnicom ili akoladom (francuski: accolade, engleski: brace, bracket, accolade, italijanski: graffa, nem.Akkolade, Klammer).[1] Zagrade mogu biti uglaste[ ] ili savijene{ } (tzv. vitičaste).
U praksi ovako izgledaju partiture za 2 i 3 linijska sistema sa zagradom:
.png)
.png)
.png)
