Нацисти су сматрали СС елитном јединицом, „преторијанском стражом“ партије са свим члановима одабраним по расним и идеолошким критеријумима. СС се разликовао од немачке војске, нацистичке партије, и немачких државних званичника са својим чиновима, ознакама јединица и униформама. Поред тога, припадници СС-а су на подлактици руке имали истетовиран број. Што мањи број тим виши ранг у СС-у. За разлику од логораша у концентрационим логорима број је био истетовиран на десној руци. СС је имао кључну улогу током холокауста: СС ајнзацгрупен јединице измасакрирале су преко милион цивила, већином Јевреја, у масовним егзекуцијама; вођа СС-а Хајнрих Химлер био је један од главних архитеката такозваног коначног решења; СС је хапсио Јевреје и водио концентрационе логоре у којима их је убијено на милионе уз Роме и Словене.[тражи се извор]
Борбене јединице СС-а, називане Вафен-СС (нем.Waffen-SS), су се развиле у способне и ефективне војнике, у много случајева супериорније од Немачке војске, Вермахта.[тражи се извор]
Најпознатији огранци СС-а, касније оптужени за ратне злочине и злочине против човечности били су Рајхсзихерхајтсхауптамт (нем.Reichssicherheitshauptamt - RSHA, Главна безбедносна канцеларија Рајха), Зихерхајтсдинст (нем.Sicherheitsdienst - SD, Безбедносна служба), ајнзацгрупен (нем.Einsatzgruppen - Група за специјалне операције), служба у концентрационим логорима позната као СС-тотенкопффербенде (нем.SS-Totenkopfverbände - SS-TV, Формације Мртвачке главе), и Гестапо (нем.Gestapo - Тајна државна полиција).[тражи се извор]
Након рата судије на Нирмбершком суђењу прогласиле су СС за криминалну организацију због спровођења расних закона и геноцида током холокауста.[2]
Историја
Корени
Претеча СС-у први је пут створена 1923. године као део Штурмабтајлунга (СА) са задатком заштите лидера нацистичке партије на скуповима, говорима и осталим јавним догађајима. Под командом Емила Мориса, позната као штапска стража (нем.Stabswache), та је група првобитно имала осам чланова и створена је по моделу морнаричке бригаде Ерхард, насилној Фрајкор групи тог времена.[3]
После неуспелог пуча нациста1923. године, СА и штапска стража су распуштене, али су се поново појавиле 1925. године. Штапска стража се појавила као „ударне трупе Адолфа Хитлера“, са задатком личне заштите Хитлера на партијским скуповима. Исте године ова организација је постала национална и добила је име шуцштафел.[тражи се извор]
СС је такође организовао од 30. јуна до 2. јула акцију под називом Ноћ дугих ножева, коју је предводио Адолф Хитлер са најоданијим СС официрима, рајхсфирером СС Хајнрихом Химлером и СС обергрупенфирером Рајнхардом Хајдрихом. Тада је побијено 77 главешина СА (Штурмабтајлунг), док је начелник штаба СА Ернст Рем ухапшен и одведен у ћелију, где му је дат пиштољ како би извршио самоубиство. Пошто је Ернст Рем одбио да то уради погубљен је од стране СС страже. Убили су га Михаел Липерт и Теодор Ајке, који је касније добио чин СС Обергрупенфирер. После Ноћи дугих ножева, СС добија неограничену власт и почиње да креира државу у држави. СС је држао под својом контролом најозлоглашеније тајне службе: Гестапо, Зихерхајтсдинст, Криминалполицај и војну тајну полицију. СС је на челу са Хајнрихом Химлером спроводио разне експерименте над људима у концентрационим логорима, чак је направљен програм Либенсборн, што значи програм живота где су се укрштали искључиво официри и војници СС и младе Немице које су морале имати доказано немачко порекло три колена уназад.[4]
Baxter, Ian (2014). Nazi Concentration Camp Commandants 1933–1945: Rare Photographs from Wartime Archives. Images of War. Barnsley: Pen and Sword. ISBN978-1-78159-388-2.
Benz, Wolfgang; Distel, Barbara; Königseder, Angelika (2005). Der Ort des Terrors: Geschichte der nationalsozialistischen Konzentrationslager (vol. 7) (на језику: German). Munich: Beck. ISBN978-3-406-52960-3.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Biddiscombe, Perry (2000). „The Problem with Glass Houses: The Soviet Recruitment and Deployment of SS Men as Spies and Saboteurs”. Intelligence and National Security. 15 (3): 131—145. doi:10.1080/02684520008432620.
Buchheim, Hans (1968). „The SS – Instrument of Domination”. Ур.: Krausnik, Helmut; Buchheim, Hans; Broszat, Martin; Jacobsen, Hans-Adolf. Anatomy of the SS State. New York: Walker and Company. ISBN978-0-00-211026-6.
Cook, Stan; Bender, R. James (1994). Leibstandarte SS Adolf Hitler: Uniforms, Organization, & History. San Jose, CA: R. James Bender. ISBN978-0-912138-55-8.
Dear, Ian; Foot, M.R.D., ур. (1995). The Oxford Guide to World War II. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN978-0-19-534096-9.
Diner, Dan (2006). Beyond the Conceivable: Studies on Germany, Nazism, and the Holocaust. Los Angeles; Berkeley: University of California Press. ISBN978-0-520-21345-6.
Friedlander, Henry (1997). The Origins of Nazi Genocide: From Euthanasia to the Final Solution. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN978-0-8078-4675-9.
Frusetta, James (2012). „The Final Solution in Southwestern Europe”. Ур.: Friedman, Jonathan C., ed.The Routledge History of the Holocaust. New York: Taylor & Francis. стр. 264—276. ISBN978-0-415-52087-4.CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)
Gruner, Wolf (2012). „Forced Labor in Nazi Anti-Jewish Policy, 1938–45”. Ур.: Friedman, Jonathan C.The Routledge History of the Holocaust. New York: Taylor & Francis. стр. 168—180. ISBN978-0-415-52087-4.
Heer, Hannes; Naumann, Klaus (2000). War of Extermination: The German Military in World War II 1941–1944. New York: Berghahn. ISBN978-1-57181-232-2.
Hein, Bastian (2015). Die SS: Geschichte und Verbrechen (на језику: German). Munich: C.H. Beck. ISBN978-3-406-67513-3.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Himmler, Heinrich (1936). Die Schutzstaffel als antibolschewistische Kampforganisation (на језику: German). Munich: Franz Eher.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Jacobsen, Hans-Adolf (1999). „The Structure of Nazi Foreign Policy, 1933–1945”. Ур.: Christian Leitz, ed. The Third Reich: The Essential Readings. Oxford: Blackwell. ISBN978-0-631-20700-9.CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)
Koehl, Robert (2004). The SS: A History 1919–45. Stroud: Tempus. ISBN978-0-7524-2559-7.
Krausnik, Helmut (1968). „The Persecution of the Jews”. Ур.: Krausnik, Helmut; Buchheim, Hans; Broszat, Martin; Jacobsen, Hans-Adolf. Anatomy of the SS State. New York: Walker and Company. ISBN978-0-00-211026-6.
Krüger, Arnd; Wedemeyer-Kolwe, Bernd (2009). Vergessen, verdrängt, abgelehnt – Zur Geschichte der Ausgrenzung im Sport (на језику: German). Münster: Lit Verlag. ISBN978-3-643-10338-3.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Langerbein, Helmut (2003). Hitler's Death Squads: The Logic of Mass Murder. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN978-1-58544-285-0.
Lifton, Robert Jay; Hackett, Amy (1994). „The Auschwitz Prisoner Administration”. Ур.: Gutman, Yisrael; Berenbaum, Michael. Anatomy of the Auschwitz Death Camp. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 363-378. ISBN978-0-253-32684-3.
Mang, Thomas (2003). „Gestapo-Leitstelle Wien – "Mein Name ist Huber"” [Head Gestapo Agency of Vienna: "My name is Huber"] (PDF). Döw Mitteilungen (на језику: German). 164: 1—5.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Miller, Michael (2006). Leaders of the SS and German Police, Vol. 1. San Jose, CA: R. James Bender. ISBN978-93-297-0037-2.
Miller, Michael; Schulz, Andreas (2012). Gauleiter: The Regional Leaders Of The Nazi Party And Their Deputies, 1925–1945. San Jose, CA: R. James Bender. ISBN978-1-932970-21-0.
Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust: The History of Hitler's First Death Camp. London: I.B. Tauris. стр. 188—190. ISBN978-1-84885-722-3.
Pieper, Henning (2015). Fegelein's Horsemen and Genocidal Warfare: The SS Cavalry Brigade in the Soviet Union. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN978-1-137-45631-1.
Reynolds, Michael Frank (1997). Steel Inferno: I SS Panzer Corps in Normandy: The Story of the 1st and 12th SS Panzer Divisions in the 1944 Normandy Campaign. Steelhurst: Spellmount. ISBN978-1-873376-90-4.
Schwarz, Gudrun (1997). „Frauen in der SS: Sippenverband und Frauenkorps”. Ур.: Heinsohn, Kristen; Vogel, Barbara; Ulrike Weckel, eds. Zwischen Karriere und Verfolgung: Handlungsräume von Frauen im nationalsozialistischen Deutschland (на језику: German). Frankfurt and New York: Campus Verlag. ISBN978-3-593-35756-0.CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Seaton, Albert (1971). The Russo-German War, 1941–45. New York: Praeger Publishers. ISBN978-0-213-76478-4.
Stockert, Peter (1997). Die Eichenlaubträger 1939–1945 Band 2 [The Oak Leaves Bearers 1939–1945 Volume 2] (на језику: German). Bad Friedrichshall, Germany: Friedrichshaller Rundblick. ISBN978-3-9802222-9-7.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Streim, Alfred (1989). „The Tasks of the SS Einsatzgruppen, pages 436–454”. Ур.: Marrus, Michael. The Nazi Holocaust, Part 3, The "Final Solution": The Implementation of Mass Murder, Volume 2. Westpoint, CT: Meckler. ISBN978-0-88736-266-8.
Yerger, Mark C. (1997). Allgemeine-SS: The Commands, Units, and Leaders of the General SS. Atglen, PA: Schiffer. ISBN978-0-7643-0145-2.
Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. New York: MacMillan. ISBN978-0-02-897500-9.
Ziegler, Herbert (2014). Nazi Germany's New Aristocracy: The SS Leadership, 1925–1939. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN978-0-691-60636-1.