Порицање, негирање или одбацивање Холокауста представља порицање геноцида над Јеврејима у Холокаусту током Другог светског рата.^[1] Кључне тврдње порицања Холокауста су: Нацистичка Немачка није имала званичну политику или намеру истребљавања Јевреја, нацисти нису користили сабирне логоре и гасне коморе у сврху масовног убијања Јевреја, а број убијених Јевреја је значајно мањи од општеприхваћене процена од пет до шест милиона убијених Јевреја у Европи.^{[2] [3] [4][5]} Негатори Холокауста обично не прихватају израз порицање као прикладан опис њихових дела и користе термине негирање или негационизам уместо тога.^[6] Историчари избегавају негационизам, ради разликовања негатора Холокауста од историјских ревизиониста, оних који ревидују тј. поправљају историју, који су познати под тим називом, а за разлику од негатора Холокауста користе утврђене историјске методе.^[7] Методе негатора Холокауста су критиковане као базиране на предодређеном закључку који се не осврће на утврђене опширно испитане историјске чињенице.^[8] Један од веома присутних ставова међу негаторима Холокауста је и тај да је Холокауст превара настала из јеврејске завере, а као начин промоције интереса Јевреја науштрб других народа.^[9] Из тог разлога, порицање Холокауста се сматра антисемитском^[10] теоријом завере.^[11]

• Niewyk, Donald L. (2000). The Columbia Guide to the Holocaust. Columbia University Press. стр. 45. ISBN 9780231112000. 
• Shermer, Michael; Grobman, Alex (2002). Denying History: Who Says the Holocaust Never Happened and why Do They Say It?. University of California Press. стр. 3—. ISBN 978-0-520-23469-7.