Шова период

806—810	Даидо
810—824	Конин
824—834	Тенчо
834—848	Џова
848—851	Кашо
851—854	Нинџу
854—857	Саико
857—859	Тенан
859—877	Џоган
877—885	Гангјо
885—889	Нина
889—898	Канпјо
898—901	Шотаи
901—923	Енги
923—931	Енчо
931—938	Џохеи
938—947	Тенгјо
947—957	Тенрјаку
957—961	Тентоку
961—964	Ова

645—650	Таика
650—654	Хакучи
686—686	Шучо
701—704	Таихо
704—708	Кеиун
708—715	Вадо
Нара
715—717	Реики
717—724	Јоро
724—729	Џинки
729—749	Тенпјо
749	Тенпјо канпо
749—757	Тенпјо шохо
757—765	Тенпјо хоџи
765—767	Тенпјо џинго
767—770	Џинго кеиун
770—781	Хоки
781—782	Тено
782—806	Енрјаку

Спољашњи видео-запис
	Booknotes interview with Herbert Bix on Hirohito and the Making of Modern Japan, September 2, 2001, C-SPAN
	Booknotes interview with John Dower on Embracing Defeat, March 26, 2000, C-SPAN

Шова ера је био период јапанске историје који је обухватао владавину цара Шове (познатог на енглеском као цар Хирохито) од 25. децембра 1926. до његове смрти 7. јануара 1989. године.^[1] Претходила је таишо ера, а следила је хејсеј ера. Шова период пре 1945. и послератни период су скоро потпуно различите државе: шова ера пре 1945. (1926–1945) односи се на Јапанско царство, а пост-1945 шова ера (1945–1989) на државу Јапан.

Пре 1945, Јапан је прешао у политички тоталитаризам, ултранационализам и статизам који је кулминирао јапанском инвазијом на Кину 1937. године, делом глобалног периода друштвених преврата и сукоба као што су Велика депресија и Други светски рат.

Пораз у Другом светском рату донео је корените промене у Јапану. Први и једини пут у својој историји, Јапан је био окупиран од стране страних сила, окупација коју су предводили Американци која је трајала шест година и осам месеци. Савезничка окупација донела је свеобухватне демократске реформе. То је довело до формалног укидања статуса цара као полубога и трансформације Јапана из облика мешовите уставне и апсолутне монархије^[2] у уставну монархију и парламентарни систем са либералном демократијом. Године 1952, Уговором из Сан Франциска, Јапан је поново постао суверена држава. Послератни шова период карактерише јапанско економско чудо.

Шова ера је била дужа од владавине било ког претходног јапанског цара. Цар Шова је био и најдуговечнији и најдуже владајући историјски јапански цар, као и најдуже владајући монарх на свету у то време.^[3] Дана 7. јануара 1989. године, престолонаследник Акихито је наследио хризантемски трон након смрти свог оца, цара Шове, што је означило почетак хејсеј ере. Цара Хирохита су служила укупно 33 премијера, почевши од Вакацукија Реиџира до Ноборуа Такешите.

Референце

^ Nussbaum, Louis-Frédéric. . "Shōwa". Louis-Frédéric (2005). Japan Encyclopedia, p. 888. Harvard University Press. стр. 888. ISBN 978-0-674-01753-5.
^ Hein, Patrick (2009). How the Japanese became foreign to themselves : the impact of globalization on the private and public spheres in Japan. Berlin: Lit. стр. 72. ISBN 978-3643100856.
^ Crossette, Barbara (21. 5. 1989). „King Bhumibol's Reign”. The New York Times.

Литература

Allinson, Gary D. The Columbia Guide to Modern Japanese History (1999). 259 pp. excerpt and text search
Allinson, Gary D. Japan's Postwar History (2nd ed 2004). 208 pp. excerpt and text search
Bix, Herbert (2001). Hirohito and the Making of Modern Japan. . the standard scholarly biography
Brendon, Piers (2000). The Dark Valley: A Panorama of the 1930s. Knopf. стр. 203–229, 438–464, 633–660. ISBN 978-0-375-40881-6. .
Brinckmann, Hans, and Ysbrand Rogge (2008). Showa Japan: The Post-War Golden Age and Its Troubled Legacy. Tuttle. ISBN 978-4805310021.
Dower, John (2000). Embracing Defeat: Japan in the Wake of World War II. . 680pp excerpt
Dower, John W (1979). Empire and aftermath: Yoshida Shigeru and the Japanese experience, 1878–1954. . for 1945–54.
Dower, John W. (1975). „Occupied Japan as History and Occupation History as Politics*”. The Journal of Asian Studies (на језику: енглески). 34 (2): 485—504. ISSN 1752-0401. JSTOR 2052762. S2CID 155234627. doi:10.2307/2052762. Приступљено 29. 4. 2019.
Dunn, Frederick Sherwood (1963). Peace-making and the Settlement with Japan. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-7842-0. . excerpt
Drea, Edward J (1979). The 1942 Japanese General Election: Political Mobilization in Wartime Japan. U of Kansas. . online
Duus, Peter,, ур. (1989). The Cambridge History of Japan: Vol. 6: The Twentieth Century. . 866 pp.
Finn, Richard B (1992). Winners in Peace: MacArthur, Yoshida, and Postwar Japan. University of California Press. ISBN 978-0-520-06909-1. . online free
Gluck, Carol, and Stephen R. Graubard,, ур. (1993). Showa: The Japan of Hirohito. . essays by scholars excerpt and text search
Hanneman, Mary L. "The Old Generation in (Mid) Showa Japan: Hasegawa Nyozekan, Maruyama Masao, and Postwar Thought", The Historian 69.3 (Fall, 2007): 479–510.
Hane, Mikiso. Eastern Phoenix: Japan since 1945 (5th ed. 2012)
Havens, Thomas R. H. (1975). „Women and War in Japan, 1937-45”. The American Historical Review. 80 (4): 913—934. JSTOR 1867444. doi:10.2307/1867444.
Havens, Thomas R. H (1978). Valley of Darkness: The Japanese People and World War Two. W. W. Norton. .
Hunter-Chester, David. (2016). Creating Japan's Ground Self-Defense Force, 1945–2015: A Sword Well Made. Lexington Books. .
Huffman, James L., ed. Modern Japan: An Encyclopedia of History, Culture, and Nationalism (1998). 316 pp.
LaFeber, Walter (1997). The Clash: A History of U.S.-Japan Relations. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-31837-1. . 544 pp. detailed history
Lowe, Peter. "An Embarrassing Necessity: The Tokyo Trial of Japanese Leaders, 1946–48". In R. A. Melikan ed., Domestic and international trials, 1700–2000 (Manchester UP, 2018). online
Mauch, Peter (2018). „Prime Minister Tōjō Hideki on the Eve of Pearl Harbor: New Evidence from Japan”. Global War Studies. 15 (1): 35—46.
Nish, Ian (1990). „An Overview of Relations between China and Japan, 1895-1945”. China Quarterly. 124 (124): 601—623. JSTOR 654639. doi:10.1017/S0305741000031416. (1990).
Nussbaum, Louis-Frédéric and Käthe Roth. Japan Encyclopedia. Cambridge: Harvard University Press. 2005. ISBN 978-0-674-01753-5. . OCLC 58053128.
Rice, Richard (1990). „Japanese Labor in World War II”. International Labor and Working-Class History. 38: 29—45. doi:10.1017/S0147547900010188. .
Robins-Mowry, Dorothy (2019). The Hidden Sun: Women of Modern Japan. Routledge. .
Saaler, Sven, and Christopher W. A. Szpilman, eds. Routledge Handbook of Modern Japanese History (Routledge, 2018) excerpt.
Sims, Richard (2001). Japanese Political History Since the Meiji Renovation, 1868–2000. . 395 pp.
Tsutsui Kiyotada,, ур. (2016). Fifteen Lectures on Showa Japan: Road to the Pacific War in Recent Historiography. Japan Publishing Industry Foundation for Culture. . [1].
Yamashita, Samuel Hideo (2015). Daily Life in Wartime Japan, 1940–1945. . 238pp.
Cook, Haruko Taya and Cook, Theodore F., ур. (1992). Japan at War: An Oral History. . 504 pp., interviews about the World War II homefront excerpt and text search
Yoshida, Shigeru (1961). The Yoshida Memoirs: The Story of Japan in Crisis. . on Occupation, 1945–51

[1] Nussbaum, Louis-Frédéric. . "Shōwa". Louis-Frédéric (2005). Japan Encyclopedia, p. 888. Harvard University Press. стр. 888. ISBN 978-0-674-01753-5.

[2] Hein, Patrick (2009). How the Japanese became foreign to themselves : the impact of globalization on the private and public spheres in Japan. Berlin: Lit. стр. 72. ISBN 978-3643100856.

[3] Crossette, Barbara (21. 5. 1989). „King Bhumibol's Reign”. The New York Times.

[1]

[2]

[3]

Шова период

Референце

Литература

Portal di Ensiklopedia Dunia