Временски је трајала од јануара 1334. до августа 1338. на Северном двору[1] тј. до фебруара 1336. на Јужном двору.[2] Владајући цареви били су Го-Даиго на југу и Комјо на северу.[3]
Важнији догађаји Кенму ере
Царске престонице током „Нанбокучо“ периода. Власт се делила на два двора: Северна престоница била је у Кјоту, а Јужна у граду Јошино.
1333–1336. (Кенму 1): Цар Го-Даиго започео је Кенму обнову како би повратио царску моћ наспрам доминантног Камакура шогуната. Краткотрајна рестаурација била је спречена од стране Ашикаге Такауџија који је у новом Муромачи периоду искористио прилику и створио Ашикага шогунат. Због ове неуспешне обнове власт је подељена на два двора, један на северу и један на југу који ће сваки водити свој део земље све до 1392. године кад поново долази до уједињења.[4]
1334. (Кенму 1): Цар Го-Даиго покреће стварање књиге „Кенму ненчу гјоџи“. У њеном тексту описане су церемоније на двору, обичаји и протокол понашања са људима племенитог рода.[5]
25. октобар 1334 (Кенму 1, двадесетседми дан деветог месеца): Цар Го-Даиго одлази у званичну посету Камо храму.[6] После њега ниједан цар неће отићи у посету овом храму све до 29. априла 1863. (Ера Бункју 3, једанаести дан трећег месеца), када цар Комеи са шогуном, даимјоима и дворским званичницима направе ту посету скоро 230 након последње званичне посете.[7]
1336. (Кенму 3): Непознати аутор штампа хронике Кему ере „Кенму ненкан ки“. Текст пружа важне информације о законима, влади, бирократији, земљишту и поседима које је цар дао племићима и религиозним институцијама.[8]
1336. (Кенму 3): Ашикага Такауџи прогласио је „Кенму-шикимоку“, правни код са 17 тачака који је ограничио понашање племића.[9][10]
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC5850691
