Ово село је некада припадало општини и школи у Шилопају. До 1939. године припадало је парохији цркве у суседном селу Заграђе, а касније парохији цркве у Шилопају. Сеоска слава је Бела среда по Тројицама.[1]
Село Церова је постојало још у средњовековној Србији. Становништво се једним делом иселило пред најездом Турака. Део становништва се у 18. веку доселио из Старог Влаха и населио у атару села. Церова је наводно добила име по церовој шуми које је било доста на подручју овог села. Нема поузданих података о називима села пре ослобођења од Турака.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 110 ратника. Погинуло их је 51 а 59 је преживело.[1]
Демографија
У пописима село је 1910. године имало 461 становника, 1921. године 370, а 2002. године тај број је спао на 112.[1]
У насељу Церова живи 106 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,2 година (54,3 код мушкараца и 56,1 код жена). У насељу има 48 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
86
86
89
81
75
67
48
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
15
16
9
5
0
3
0
0
0
0
2,33
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
50
10
36
4
0
0
Женски
56
5
36
15
0
0
УКУПНО
106
15
72
19
0
0
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
30
23
0
1
1
Женски
19
17
0
0
0
УКУПНО
49
40
0
1
1
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
0
3
0
0
1
Женски
0
0
1
0
1
УКУПНО
0
3
1
0
2
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
0
1
0
0
0
Женски
0
0
0
0
0
УКУПНО
0
1
0
0
0
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
0
0
0
0
Женски
0
0
0
0
УКУПНО
0
0
0
0
Референце
^ абвгдЂуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 416.