Централна Србија
1945—2009. (64 год.)
Положај централне Србије у оквиру Србије
Главни град	није имала
Регија	Балкан
Земља	СФР Југославија,  СР Југославија,  Србија и Црна Гора,  Република Србија
Површина	56.106 км2
Становништво	5.466.009 (2002)
Догађаји
Статус	бивша статистичка регија
Историја
• Успостављено	1945
• Укинуто	2009. (64 год.)
Претходник Следбеник Дунавска бановина Дринска бановина Зетска бановина Моравска бановина Вардарска бановина Управа града Београда (Краљевина Југославија) 1941: Војна управа у Србији Краљевина Бугарска Независна Држава Црна Гора Краљевина Албанија Независна држава Хрватска Шумадија и западна Србија Јужна и источна Србија Београд (Србија)

Овај чланак је део серије о историји Србије
Историја Србије
Преисторија Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба
Предримско доба Илири Аутаријати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани
Рано римско доба Илирик Панонија Доња Панонија Далмација Мезија Горња Мезија Дакија Дакија Аврелијана
Касно римско доба Прва Мезија Средоземна Дакија Приобална Дакија Дарданија Превалис Панонија Друга Дијецеза Мезија Дијецеза Дакија Дијецеза Панонија Префектура Илирик
Рани средњи век Бела Србија око 600. Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна 7—10. век Катепанат Рас око 969—976.
Високи средњи век Дукља (Зета) 11th—12. век Тема Сирмијум 1018—1071. Великожупанска Србија 1071—1217. Краљевина Србија 1217—1346. Сремска земља 1282—1325. Српско царство · распад 1346—1371. Моравска Србија · Косовска битка (1389) 1371—1402. Српска деспотовина · пад 1402—1537.
Рано савремено доба Србија под османсом влашћу 1459—1804. Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника 1526—1530. Лугошка и карансебешка бановина 16—17. век Србија под хабзбуршком влашћу 1686—1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737—1739. Војна крајина 1702—1882. Хабзбуршка Србија 1718—1739. Кочина крајина 1788—1791.
Србија 1804—1918 Револуција 1804—1815. Књажество Србија 1815—1882. Српска Војводина 1848—1849. Србија и Банат 1849—1860. Краљевина Србија · Велики рат 1882—1918.
Србија од 1918. Краљевина Србија 1918—1941 Немачка војна управа · НОБ 1941—1944. Федерална јединица социјалистичке Југославије 1944—1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992—2006. Република Србија од 2006.
Регионалне историје Београд Војводина Косово и Метохија
Портал Србија
п р у

Централна Србија (средишња Србија, територија Републике Србије ван територије аутономних покрајина или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и јужну и источну Србију.^[1]

Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив централна Србија.

Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.

У Просторном плану Републике Србије користио се назив средишња Србија.

Према попису из 2002. године, Централна Србија је имала 5.466.009 становника.

Етничке групе у централној Србији према попису из 2002. године:

• Срби — 4.891.031 (89,48%)
• Бошњаци — 135.670 (2,48%)
• Роми — 79.136 (1,45%)
• Албанци — 59.952 (1,10%)

• 
  Етничка мапа централне Србије 2002. године

Напомена: подаци са пописа из 2011. године нису исказани за подручје централне Србије, већ за подручја три нова статистичка региона.

Највећи градови централне Србије били су (по подацима из 2002):

• Београд — 1.280.600
• Ниш — 173.400
• Крагујевац — 146.000
• Чачак — 73.200
• Јагодина — 76,712
• Лесковац — 63.100
• Смедерево — 62.700
• Ваљево — 61.400
• Краљево — 57.800
• Крушевац 57.400
• Ужице — 55.000
• Врање — 55.000
• Шабац — 54.800
• Нови Пазар — 54.600