Цара Бирсеј

Цара Бирсеј (њем. Burzenland, рум. Țara Bârsei, мађ. Barcaság, лат. Terra Borza) историјска је и етнографска област у централној Румунији, у југоисточној Трансилванији, с мјешовитим Њемачким, Мађарским и Румунским становништвом.

До краја 17. века, Власи у региону су користиле средњобугарски језик, а Бугари из Влашке су у то време били познати као Срби или Раци.[1] Цара Бирсеј је био део Прекодунавске Бугарске.

Грб Цара Бирсеја (Бурзенланда)
Карта Цара Бирсеја (Бурзенланда) у првој половини 18, вјека

Географија

Цара Бирсеј се налази у региону Јужних Карпата (Трансилванијских Алпа), између градова, на сјеверу Фелдиоара, Рашнов на југозападу и Прејмер на југоистоку. Област је распоређена око највећег града Брашова, који је данас административно средиште Брашовског округа.

Становништво

Послије расељавања већине Трансилванијских Саксонаца у 20. вијеку, област је већином насељена Румунима[2]. Свако Саксонско насеље у Трансилванији се међусобно разликује по: дијалекту, народној ношњи и обичајима, умјетности, сеоске и црквене архитектуре, утврђењима, разноврсности демографског састава насељеничких група и њиховог историјског развоја у новој средини[3].

Њемачко (Саско) становништво у Трансилванији (Њемачки: Siebenbürgen) по дистриктима из 1920. године[4]

  • Дистрикт: Mühlbach (Unterwald)
    1. Broos (Ораштије)
    2. Mühlbach (Себеш)
  • Дистрикт: Hermannstadt (Сибињ)
    1. Leschkirch (Нокрих)
  • Дистрикт: Mediasch (Wineland),(Медијаш)
  • Дистрикт: Schäßburg (Сегешвар)
  • Дистрикт: Reps (Рупеа)
  • Дистрикт: Kronstadt (Burzenland, Brassó), (Брашов)
  • Дистрикт: Bistritz (Nösner Land), (Бистрица)
  • Дистрикт: Sächsisch-Regen (Reen), (Регин)
  • Дистрикт: Schelk (Kleinschelken), (Шеика Мике)
  • Дистрикт: Schenk (Großschenk), (Чинку)
Саксонска насеља у Трансилванији у 15 вијеку
Дистрикт: Kronstadt (Burzenland) у 15 вијеку

Дистрикт: Kronstadt (Burzenland) 30060 Саксонаца од 71836 становника (54%), 1920. године[4]:

Насеље Број становника Саси (Саксонци) %
Brenndorf (рум.: Bod, Бод) 2431 1377 57
Heldsdorf (рум.: Hălchiu, Хелкиу) 2833 2109 74
Honigberg (рум.: Hărman, Херман) 2189 1184 54
Kronstadt (рум.: Brașov, Брашов) 36646 10644 29
Marienburg (рум.: Feldioara, Фелдиоара) 2527 1032 41
Neustadt (рум.: Cristian-Brașov, Кристиан) 2797 1618 58
Nußbach (рум.: Măieruș, Мејеруш) 1483 920 62
Petersberg (рум.: Sînpetru, Синпетру) 2107 1233 59
Rosenau (рум.: Râșnov, Рашнов) 4801 1848 38
Rotbach (рум.: Rotbav, Ротбав) 967 424 44
Schirkanyen (рум.: Șercaia, Шеркај) 1737 885 51
Tartlau (рум.: Prejmer, Прежмер) 3580 2066 58
Weidenbach (рум.: Ghimbav, Гимбав) 1670 983 59
Wolkendorf (рум.: Vulcan, Вулкан) 1620 966 60
Zeiden (рум.: Codlea, Кодља) 4448 2771 62

Туризам

Посљедњих неколико година, у регији су све популарнија туристичка одредишта, захваљујући многим атрактивним мјестима, као што је историјски центар града Брашова (Kronstadt) са црном црквом (Biserica Neagră), Бранов дворац (Törzburg) тзв. "Дракулин дворац", утврђена црква у Прејмеру/Tartlau (под заштитом UNESCO-а), најпознатије скијалиште у Румунији, Појана Брашов[5].

Референце

  1. ^ ПЪТУВАНЕ ВЪВ ВЛАШКО. Плоещ. стр. 314: Махалата, гдето се преселили — това е североизточната част на града, и сега се казва махала „Сербряска” (под името „сърби” са известни повечето българи във Влашко), със здрава и хубава черква „Св. Георги Нови”, която днес е напълно повлашена.
  2. ^ „Откривање Брана”. http://www.discoverbran.ro/. Архивирано из оригинала 06. 10. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  3. ^ Fabritius-Dancu, Juliana. „Становници и дворци Бурзенланда”. http://www.karpatenwilli.com/. Приступљено 12. 5. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  4. ^ а б „Наши Њемачки коријени”. http://freepages.genealogy.rootsweb.ancestry.com/. Приступљено 13. 5. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ „Цара Бирсеј/Бурзеланд”. http://www.kirchenburgen.eu/. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 12. 5. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)