Википедија на руском језику има опширнији чланак о овој теми. Можете допунити овај чланак превођењем истог. Додатна упутства: Прикажи машински превод Превођење Google Translate-ом је добро полазиште, али морате додатно прерадити превод како би био тачан и природан. Немојте само да прекопирате машински преведен материјал. Немојте преводити нереференцирани садржај или текст ниског квалитета. Избегавајте да преводите одељак чије је неутрално гледиште оспорено. Обавезно наведите приписивање у опису измене. На пример: Преведено одавде; в. историју измена тамошњег чланка за приписивање. Када завршите, додајте шаблон {{преведено}} на страницу за разговор.

Википедија на енглеском језику има опширнији чланак о овој теми. Можете допунити овај чланак превођењем истог. Додатна упутства: Прикажи машински превод Превођење Google Translate-ом је добро полазиште, али морате додатно прерадити превод како би био тачан и природан. Немојте само да прекопирате машински преведен материјал. Немојте преводити нереференцирани садржај или текст ниског квалитета. Избегавајте да преводите одељак чије је неутрално гледиште оспорено. Обавезно наведите приписивање у опису измене. На пример: Преведено одавде; в. историју измена тамошњег чланка за приписивање. Када завршите, додајте шаблон {{преведено}} на страницу за разговор.

Цар-топ (рус. царь-пушка) је средњовјековно артиљеријско оружје, ремек-дјело руске артиљерије и ливачке вјештине, изливен из бронзе 1586. године од руског мајстора Андреја Чохова, за вријеме владавине цара Фјодора Ивановича. Топ никада није служио својој намјени.

Дужина топа — 5,34 m, пречник ждријела — 1200 mm, калибар 890 mm, тежина — 40 t (2400 пуди). У Гинисову књигу рекордâ уврштен је као највећа хаубица икад направљена.

Свако његово ђуле тежи 1965 kg (120 пуди).

Топ је украшен рељефима, кључујући и један са приказом цара Фјодора Ивановича на коњу.

Лафет је направљен 1835. године.

У XVIII вијеку премјештен је у Московски Кремљ. Топ је више пута премјештан унутар Кремља. Топ се данас налази у близини Цар-звона, а задњи пут је рестаурисан 1980. године.

Године 2001. по наруџби московске градске управе у удмуртској фабрици ОАО „Ижсталь“ је изливена реплика московског Цар-топа, те је иста поклоњена украјинском граду Доњецку.

• 
  Профил Цар-топа
• 
  Цар-топ
• 
  детаљ

• „Москва - кратки путовођа“, Издавачко предузеће литературе на страним језицима, Москва 1956, 30.
• Др Шимун Јуришић, „Москва или Трећи Рим водич“, Сплит 2001, 14.

• Цар-звоно
• Цар бомба

Цар-топ на Викимедијиној остави.

• Чланак о Цар-топу у Великој совјетској енциклопедији.
• Цар-топ на сајту музеја Московског Кремља Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2007).
• „Реплика Цар-топа у Доњецку”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. .