Трзајна фитиљача (енгл. Snap matchlock), врста табана на фитиљ, која се користила у Јапану од 16. до краја 19. века.^[1] Овај механизам сматра се претечом каснијих кремењача.^[2]

Табан на фитиљ је најстарији механизам за опаљивање код ручног ватреног оружја. У најпримитинијем облику, састојао се само од табанске дашчице и ротирајуће закривљене полуге у облику слова S (познатог под именом серпентин, на латинском змијолики), чији је горњи крај држао фитиљ, а притисак на доњи крају урањао фитиљ у чанак са припалом, вршећи опаљивање. Компликованији облик табана, широко коришћен у Европи и на Блиском Истоку, имао је систем полуга са опругом, тако да је притисак на обарач урањао серпентин у чанак. Постојао је и трећи, најкомпликованији облик табана, познат као трзајна фитиљача (енгл. Snap matchlock). Овде је серпентин са фитиљем био постављен на предњи крај табанске дашчице, и негово подизање уназад и нагоре напињало је опругу у облику налево положеног слова V, постављену испод њега, све док се доњи крај серпентина не би закачио за дугме или куку повезану са окидачем, при чему би серпентин остао у натегнутом положају, са опругом под тензијом, слично орозу код каснијих кремењача. Повлачење обарача ослобађало је тензију опруге, и серпентин би снажно ударио у чанак са припалом, вршећи опаљивање под условом да је садржао упаљен фитиљ. Ова врста табана користила се на јапанским аркебузама од 1543. године до краја 19. века, а уведена је у Јапан копирањем две поклоњене португалске аркебузе.^[1]