PROFILPELAJAR.COM

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током јануара месеца 1944. године:

← децембар								Хронологија Народноослободилачке борбе у 1944.															фебруар →
С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30	31

Догађаји

17. јануар

Главнина Трећег босанског корпуса (17. источнобосанска дивизија, 19. бирчанска ударна бригада и шест партизанских одреда) и 16. војвођанска дивизија отпочели напад на Тузлу (Друга тузланска операција), коју су бранили 5. и 8. пук домобранске 3. ловачке бригаде и немачка Борбена група Сваре. Упркос упорним борбама, вођеним до 20. јануара, град није заузет, јер су немачко-домобранским снагама пристигла појачања јединица из Добоја и моторизована колона из Зворника. У борби су погинули – Станко Мењић (1910–1944), политички комесар батаљона у 19. бирчанској бригади; Хамзо Хамзић (1924–1944) командант батаљона у 16. муслиманској бригади и Симо Лукић (1916–1944), командант Озренског партизанског одреда, док је тешко рањен Јусуф Џонлић (1920–1944), заменик политичког комесара Првог батаљона у 16. муслиманској бригади, који је од задобијених рана касније умро. Сва четворица су након рата проглашени за народне хероје.^[1]

19. јануар

У Мославини, по наређењу Главног штаба НОВ и ПО Хрватске формирана 33. хрватска дивизија, у чији су састав ушле – 1. и 2. мославачка бригада, Мославачки и Бјеловарски партизански одред, јачине око 1.700 бораца. Штаб дивизије сачињавали су – командант Јосип Антоловић, политички комесар Владимир Мутак и начелник Штаба Божо Кушец.^[2]
Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 32. загорске и 33. хрватске дивизије и Западне групе НОП одреда формиран 10. загребачки корпус. Оперативно подручје корпуса захватало је територију дотадашње Друге оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске (осим Жумберка и Покупља), која је формирањем 10. корпуса укинута. Приликом формирања корпус је имао око 6.300 бораца. Штаб копуса сачињавали су – командант Владимир Матетић, политички комесар Иван Шибл, помоћник политичког комесара Шиме Бален и начелник Штаба Јосип Рукавина. ^[2]

25. јануар

У селу Ба, код Љига, од 25. до 29. јануара одржан конгрес политичких странака које су подржавале Југословенску војску у отаџбини (ЈВУО) познат као Светосавски конгрес. Конгресу је присуствовало 274 делегата, међу којима су били политичких партија – Живко Топаловић, председник Социјалистичке партије Југославије; Антон Крејчи, представник Југословенске националне странке; Владимир Предавец, представник Хрватске сељачке странке и лични изасланик Влатка Мачека; Велимир Јојић, представник Демократске странке; такође, међу делегатима су били – Драгиша Васић, Стеван Мољевић, Мустафа Мулалић и капетан Валтер Менсфилд, члан војне мисије САД при Врховној команди ЈВУО. На конгресу је дошло до уједињења свих организација и странака које су подржавале Равногорски покрет и створена Југословенска демократска народна заједница; образован је Централни национални комитет Краљевине Југославије; донет Општи народни програм и састављена резолуција о задацима у даљој борби против Народноослободилачког покрета. Конгрес је био закаснели политички покушај да се оспори законитост АВНОЈ и одлука донетих на његовом другом заседању.^[3]

30. јануар

У Лици наређењем Главног штаба НОВ и ПО Хрватске формирана 35. личка дивизија, у чији су састав ушле – Прва и Друга бригада Оперативног штаба за Лику, Лички партизански одред, батаљон Плави Јадран и артиљеријски дивизион, јачине око 2.200 бораца. Формирањем дивизије престао је рад Оперативног штаба за Лику. Штаб дивизије сачињавали су – командант Петар Клеут, политички комесар Миливој Рукавина и начелник Штаба Владимир Слободанинов. ^[4]
Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 13. приморско-горанске и 35. личке дивизије и јединица Оперативног штаба за Истру формиран 11. хрватски корпус, чије је оперативно подручје захватило Лику, Горски котар, Хрватско приморје и Истру. Штаб корпуса сачињавали су – командант Павле Јакшић, политички комесар Артур Туркулин, начелник Штаба Станко Перхавец и оперативни официр Стеван Опсеница.^[4]

Референце

^ Hronologija 1963, стр. 650.
^ ^а ^б Hronologija 1963, стр. 646.
^ Hronologija 1963, стр. 647.
^ ^а ^б Hronologija 1963, стр. 648.

Литература

Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
Čuvari našeg neba. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1977. COBISS.SR 165914119
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Petričević, Jozo (1978). Ivo Lolo Ribar ponos pokoljenjima. Beograd: Mladost. COBISS.SR 50314503
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239