Фридих Лоц се родио у Старом Врбасу, у породици ратара Хајнриха Лоца и његове супруге Елизабете, рођене Реперт. Потомак је старих колонистичих породица које су крајем осамнаестог века стигле на просторе Војводине. Отац му је био пореклом из Вестерфелда, а мајка из Алзаса.[2] Основно образовање стекао је у Старом Врбасу, а учитељску школу похађао је од 1906. до 1910. у граду Обершицену (Покрајина Бургенланд, данас у Аустрији). Студирао је од 1916. до 1918. године на будимпештанској Високој школи за учитеље грађанских школа. Прву службу добио је у банатском селу Мраморак, а потом је предавао на Високој грађанској школи у Будимпешти и био учитељ у Печују. Након Првог светског рата и стварања Краљевства СХС ради као учитељ у Оџацима, Новом Саду и Новом Врбасу.
Перфектно је владао мађарским, немачким и српским језиком.
О породици Фридриха Лоца и његовом приватном животу мало се зна. Био је ожењен три године млађом Матилдом Мајер са којом је имао три кћерке.
Једно време користио је псеудоним „Фриц Вестерфелд“.
Док је радио у Оџацима, председник Општине га је замолио да у зимским месецима учествује у образовању одраслих. Тај контакт са старијим генерацијама и њихове приче о прошлости подстакле су га на проучавање историје ПодунавскихНемаца.
Општина Оџаци му је омогућила прво путовање у Беч како би се упознао са оригиналном архивском грађом о колонизацији. У време трајања школске године радио је као професор немачког језика и историје, а летњи распуст проводио у архивима Будимпеште, Беча, Калоче и вредно сакупљао грађу за своју прву монографију.[2]Посветио се проверавању веома битних података: имена, бројева досељених колонистичких породица и места одакле су оне дошле, датума када су приспеле, исправљајући тако грешке које су се, током времена, одомаћиле. Тако је добијена поуздана слика о насељавању Немаца на овим просторима. Лоц је, проучавајући њихово порекло, проширио своје истраживање и на утврђивање њихових дијалекатских разлика, обичаја, религијске припадности, јер је међу њима било католика, протестаната, калвиниста, реформата.
У релативно кратком периоду Фририх Лоц је издао три значајне монографије места: Оџака, Новог Врбаса и Бачког Доброг Поља.
У периоду од 1940. до 1942. године Лоц је био директор Немачке Грађанске школе у Новом Врбасу, а од 1942. до 1944. управитељ Грађанске школе у Оџацима.
По завршетку рата и напуштању Југославије запослио се као професор Реалне гимназије у Франкфурту. Након одласка у пензију наставио је са научно истраживачким радом. Поред бројних чланака, студија и књига о Подунавским Швабама, написао је и историју места у коме се у Немачкој настанио у двотомној монографији Историја града Бад Хомбурга са градским деловима Кирдорф и Гонценхајм(нем.Geschichte der Stadt Bad Homburg mit den Stadtteilen Kirdorf und Gonzenheim) објављеној 1964. године, која је доживела и друго издање у три тома 1972. године.
За свој научноистраживачки рад добио је награду Ајманова плакета и плакету Адам Милер Гутенбрун.
Главни извори Лоцовог истраживања су били архиви у Будимпешти и Бечу. У потрази за подацима користио је и архиве у Улму, Шпејеру, Франкфурту, Дармштату, Висбадену, Регензбургу, Карлсруеу, Штутгарту, архив бискупије у Калочи, као и општинске архиве у мањим местима где је користио месна акта и матичне књиге. По свом утврђеном плану систематски се бавио историјом колонистичких насеља. Његове књиге биле су популарне не само на простору Бачке него и ван граница Југославије, на просторима где је у 18. веку вршена колонизација. Приликом јубиларних прослава од насељавања појединих места тридесетих година прошлог века, његове књиге послате су у Мађарску, Аустрију и Немачку где се и данас налазе у многим библиотекама.
Имао је плодну сарадњу са Историским друштвом у Новом Саду и његовим челницима и члановима, док су у Гласнику друштва објављивани преводи његових радова.
Након пресељења у Немачку, Фридрих Лоц је наставио да се бави истраживачким радом на пољу историографије Подунавских Шваба и свог завичаја.
Монографије
Његово прво дело о Оџацима (нем.Aus der Vergangenheit der Gemeinde Odzaci) описује опширно и детаљно време владавине царице Марије Терезије на овим просторима. Према мишљењу бројних историчара, Лоцова монографија о Оџацима, иако првенац, сматра се једним од његових најбољих дела.
У Историји Врбаса, (нем.Novi Vrbas 1785-1935), почев од најстаријих времена и записа који су се могли пронаћи у архивској грађи Државног архива у Будимпешти, Лоц осликава територију Врбаса пре насељавања Немаца. Као наставак из општег историсјког контекста у књизи о Оџацима где описује Терезијаснко доба, у књизи о Врбасу он детаљно описује Јозефинско доба са акцентом на колонозацији Немаца и настанком насеља Нови Врбас.
Са својим сународницима, пријатељима и колегама, Францом Хамом и Михаелом Линденшмитом, објавио је историјат врбаске Гимназије. Књига је написана на основу сећања и расположиве документације коју су имали у Немачкој. Велику помоћ, може се претпоставити, пружио је професор Линденшмит који је био њен дугогодишњи професор и директор.
Године 1975. објавио јје књигу Врбас 1785 − 1975, а непосредан повод је била 190-та годишњица колонизације. Књигу чини измењен и допуњен текст из 1935. године.
^ абОрбовић, Павле (2014). „Дело Фридриха Лоца као извор за изучавање историје подунавских Шваба”. Споменица историјскиг архива "Срем", 13, 2014,213-230.
Литература
Лоц, Фридрих (2014). Књига о Врбасу. Челарево: Културни центар Врбас, Музејска збирка. стр. 235. ISBN978-86-88271-11-0.