Флора кнежевине Србије

Флора кнежевине Србије
Корице првог издања
Настанак и садржај
АуторЈосиф Панчић
Издавање
Издавање1874, Београд

Флора кнежевине Србије (лат. Flora Principatus Serbiae)[а] је монографско научно дело Јосифа Панчића штампано 1874. у Београду.

Описујући дивљу флору, прво у капиталном делу а нешто касније, 1884. и у Додатку флоре[б] — на заједничких преко хиљаду страна — аутор приказује богат диверзитет биља Србије, коју на основу тог богатства овај пионир савремене науке назива „благословеном”.

Позадина

Аутор књиге др Јосиф Панчић био је један од најобразованијих људи Европе свога времена, зачетник природних наука у Србији, оснивач бројних културних и научних установа, до своје смрти учитељ 34 генерације ђака Лицеја и Велике школе — будућих српских научника. Био је по струци лекар, али по личном интересовању и занимању ботаничар, и као такав, учитељ природослова и први председник краљевске академије, предаче САНУ.

У књизи је представио своја сазнања која је сакупио током обиласка многобројних српских планина, река, кањона, махала — опис тачно 2054 врста. У полихисторском духу свога времена искористио је књигу да представи и своја путовања. У књизи је описао и Крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis) данас ишчезлу ендемску врсту, коју је 1848. пронашао на Метином брду, надомак Крагујевца.

Током свог вишегодишњег рада обишао је кнежевину Србију, Стару Србију и Македонију, Црну Гору, Далмацију и Бугарску, те стекао и у данашњим условима завидно знање о флори јужнословенских земаља. Открио је и први описао за науку велики број организама (Панчићев скакавац, Крагујевачки слез). Путовао је и на ботаничке екскурзије у Италију и Аустрију, а биљака у његовом хербару има и из околине Пеште и Будима.[в]

Значај

Детаљан и уједно први опис српске флоре је Панчићево најзначајније писано дело. Ова његова књига је посебно важна због раног објављивања, у периоду рађања модерне науке не само у Србији него и у свету, и као таква, својим строго критичним приступом и професионалном обрадом стручне теме служила је као пример за углед другима. Поставила је научни рад у Србији на солидну основу, допринела да се испуни озбиљношћу и одмах у старту почне оцењивати високим стручним мерилима.

Близу 150 година од њеног првог издавања књига и дан-данас стоји раме уз раме са модерним монографијама. Из предговора САНУ:

noborder
noborder
„Флора... представља, несумњиво, класично дело српске науке и једно од најзначајнијих монографских дела српских у области природних наука, посебно биологије и ботанике.”


Књига је доживела низ посмртних издања, нека од којих су:

Напомене

  1. ^ Пун назив је Флора кнежевине Србије. Или васкуларне биљке, које у Србији дивље расту.
  2. ^ Или Additamenta, са новим налазима и описима биљака.
  3. ^ Свој хербар са преко 25.000 експоната из целог света оставио је – његовим речима – целокупном Српству. Чува се у Институту за ботанику и Ботаничкој башти “Јевремовац”.

Референце

  1. ^ Pančić, Josif (1997). Flora Kneževine Srbije: Dodatak flori Kneževine Srbije (на језику: српски). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-05854-6. Приступљено 2. 1. 2024. 

Литература

Спољашње везе