Томи Робредо Гарсес (шп.Tommy Robredo Garcés; рођен 1. маја 1982. у Осталрику, Ђирони) бивши је тенисер из Шпаније. Добио је име по рок опери групе Ху (енгл.The Who), јер је његов отац велики фан ове групе. Његов најбољи пласман у каријери било је 5. место на АТП листи28. августа2006.
Почео је професионално да се бави тенисом 1998. године. Његов тренер је био Хосе Мануел „Пепо“ Клавет, који је био тренер и Фернанду Вердаску. Томи сматра да је његов најбољи ударац форхенд, а омиљена подлога му је црвена шљака.
Тениска каријера
Робредо је почео да тренира тенис када је имао 5 година. Тренирао га је отац до 1996. године када је постао члан Шпанске тениске федерације у центру d'Alt Rendiment ("Центар високог учинка").
2000.
2000. Робредо је дошао до јуниорског финала Роланд Гароса и у појединачној конкуренцији и у паровима. У појединачној конкуренцији је изгубио од Пол-Анри Матјеа, али у конкуренцији парова је победио са Лопезом. Такође је освојио титулу на јуниорском Отвореном првенству Аустралије у конкуренцији парова са Николом Маијем. Исте године је освојио два челинџер турнира, играо финале трећег и освојио титулу у паровима, са Американцем Мајклом Раселом, на четвртом.
2001.
Година 2001. била је сезона пробоја за Робреда: дошао је до свог првог АТП финала у Казабланци и освојио своју прву титулу на турниру у Сопоту. Стигао је до четвртог кола на два гренд слема; изгубио је од Јевгенија Кафељникова на Ролан Гаросу, и добио је меч против тада петог тенисера света Хуана Карлоса Ферера на Отвореном првенству САД након чега је изгубио од Ендија Родика. Робредо је такође дошао до полуфинала још три турнира и завршио сезону као други најмлађи тенисер међу првих 30, иза Ендија Родика.
2002.
За разлику од претходне године, 2002. Робредо није успео да стигне до четврте рунде гренд слема. Ипак, дошао је до свог првог четвртфинала мастерс серије, на мастерсу у Риму, а убрзо затим и до свог првог полуфинала мастерс серије на мастерсу у Хамбургу. Полуфинала на још три турнира (у Хертогенбосу, Баштаду и Стокхолму) и четвртфинале у Штутгарту помогли су Робреду да још једну сезону заврши ранкиран међу 30 најбољих тенисера света. Ове сезоне је Робредо прешао бројку од три милиона долара зараде од турнира и дебитовао је у Дејвис куп репрезентацији Шпаније против САД.
2003.
2003. године Робредо још једном доспева до четвртфинала Роланд Гароса. На путу до четвртфинала, Робредо је у пет сетова победио тадашњег првог тенисера света, Лејтона Хјуита, и троструког шампиона Густава Киртена. У четвртфиналу је играо још један меч од пет сетова, у којем га је поразио бранилац титуле Алберт Коста. Пре меча са Костом Робредо је изјавио: "Победио сам аса, победио сам краља", мислећи на победе над Хјуитом и Куертеном. "Сада треба да победим жандара, зар не? Ако победим Косту, победио сам цели шпил карата." Иако није доспео до четвртфинала ниједног мастерса у сезони, добри резултати на осталим турнирима омогућили су Робреду да се први пут у својој каријери нађе међу 20 најбољих тенисера. Сезону је завршио на 21. месту.
2004.
Ове године Дејвис куп репрезентација Шпаније, коју су сачињавали Томи Робредо, Рафаел Надал, Карлос Моја и Хуан Карлос Фереро осваја Дејвис куп. Исте године Робредо је освојио и престижни турнир у Барселони савладавши у финалу Аргентинца Гастона Гаудија резултатом 6:3, 4:6, 6:3, 3:6, 6:3. Меч је трајао три часа и 46 минута. Сезону је први завршио међу првих 20.
2005.
Најбољи резултат у сезони му је финале турнира у Есторилу у априлу. Такође је стигао до полуфинала турнира у Дубаију у фебруару и до четвртфинала на Ролан Гаросу, другог у каријери (први пут је било 2003. године). Дошао је и до четвртог кола на Отвореном првенству САД другу годину за редом, које је изгубио од Џејмса Блејка. Завршава сезону међу првих 20 тенисера другу годину за редом[4], као четврти најбоље рангирани шпански тенисер (остали су Надал (2), Ферер (15), Фереро (18)).
2006.
Ова сезона била је најбоља до сад за Робреда. Освојио је своју прву (и за сада једину) титулу на турнирима мастерс серије - у Хамбургу.[5] савладавши Радека Штјепанека у финалу, и дошао до 7. места на АТП листи. Затим је у финалу турнира у Баштаду победио Давиденка и освојио другу титулу у сезони. 2006. Робредо је доспео до четврте рунде свих гренд слемова, осим Вимблдона, до финала турнира у Барселони, три полуфинала (укључујући два на турнирима мастерс серије - у Синсинатију и Паризу), и три четвртфинала (укључујући и четвртфинале на мастерсу у Монте Карлу. Након што је кратко био на највишој позицији у својој каријери - петом месту[6], квалификовао се за тенис мастерс куп, на којем није стигао даље од групне фазе.
2007.
Први пут у каријери Робредо долази до четврфинала на Отвореном првенству Аустралије, у којем губи од првог тенисера света Роџера Федерера. Изгубио је још једно финале од Федерера, на Роланд Гаросу. Те године је освојио и своју прву титулу у сезони, на турниру у Сопоту, победивши у финалу Хосеа Акасуса. Сезона је била успешна за Робреда на тврдој подлози. Играо је три финала на тврдој подлози: у Окланду, Пекингу и Мецу, у којем је освојио другу титулу у сезони, победивши Ендија Марија у финалу. Сезону је завршио на 10. месту.
2008.
Сезона је била лоша за Робреда, на већини турнира губио је у раној фази такмичења. Ипак је освојио једну титулу, у Баштаду, победивши у финалу Томаша Бердиха. Ове сезоне Робредо је имао успеха у паровима, заједно са земљаком Рафаелом Надалом освојио је титулу на мастерсу у Монте Карлу. Сезону је завршио на 21. месту.
Робредо је почео сезону у Сиднеју, где је изгубио од Марија Анчића 6:2, 6:1. На Отвореном првенству Аустралије био је постављен за 21. носиоца. Стигао је до четвртог кола, где га је поразио Енди Родик у три сета: 7:5, 6:1, 6:3. Освојио је титулу и појединачно и у паровима на турниру у Коста Де Саипе у Бразилу на шљаци. Наредне седмице освојио је титулу у Буенос Ајресу, у Аргентини. У мају је дошао до четвртфинала Роланд Гароса, које је изгубио у три сета од дел Потра, 6:3, 6:4, 6:2. Робредо је стигао до трећег кола Вимблдона, на којем је био 15. носилац. На Отвореном првенству Шведске био је бранилац титуле и први носилац. У полуфиналу га је поразио Хуан Монако 6:0, 6:2. Затим је на три турнира за редом поражен у другом колу. На мастерсу у Синсинатију је изгубио већ у првом колу. Упркос лошим резултатима на последњих пет турнира (у којима му је однос победа 1:5) нашао је форму и стигао до 4. кола на Отвореном првенству САД, победивши Доналда Јанга, Гиљерма Гарсију Лопеза и Џејмса Блејка.
_(48002670528).jpg)
