Бранилац титуле је био Хуан Мартин дел Потро, али је одлучио да не учествује у такмичењу, пошто је због операције ручног чланка почео да тренира тек у августу. Дел Потро је тако, после Кена Роузвола (1971) и Пита Сампраса (2003), постао трећи тенисер који није бранио титулу на овом турниру.[1]
Рафаел Надал је освојеном титулом постао тек четврти тенисер у Опен ери који је комплетирао "Грен слем каријере" (најмање једну освојену титулу на сваком од четири највећа турнира). Након њега, то је пошло за руком само Новаку Ђоковићу на Отвореном првенству Француске у тенису 2016. године.
Носиоци
Жреб
- Легенда
- Q — квалификант
(енгл. Qualifier)
- WC — позивница организатора
(енгл. Wild Card)
- LL — „срећни губитник”
(енгл. Lucky Loser)
- ALT — замена
(енгл. Alternate)
- SE — посебна поштеда
(енгл. Special Exempt)
- PR — заштићено рангирање
(енгл. Protected Ranking)
- w/o — предаја пре меча
(енгл. Walkover)
- r — предаја у току меча
(енгл. Retired)
- d — дисквалификација током меча
(енгл. Defaulted)
Финале
Горња половина
Група 1
Група 2
Група 3
Група 4
Доња половина
Група 5
Група 6
Група 7
Група 8
Извори
Спољашње везе