Територијална еволуција Канаде

Историја постконфедерацијске Канаде почела је 1. јула 1867. године, када су се британске северноамеричке колоније Канада, Њу Бранзвик и Нова Шкотска ујединиле у формирању јединственог доминиона у оквиру Британске империје.[1] Након конфедерације, Уједињена провинција Канаде је одмах подељена на покрајине Онтарио и Квебек.[2] Колоније Острва Принца Едварда и Британска Колумбија придружиле су се убрзо након тога, а Канада је стекла огромно пространство континента под контролом компаније Хадсон Беј, које је на крају подељено на нове територије и покрајине.[3] Канада је еволуирала у потпуно суверену државу до 1982. године.[4]

Пре него што је постала део Британске Северне Америке, данашња Канада се састојала од бивших колонија Канаде и Акадије из Нове Француске која је уступљена Великој Британији 1763. године као део Париског споразума.[5] Француско канадско држављанство је одржано као једно од „две нације оснивача“ и правно кроз Закон о Квебеку који је обезбедио одржавање и употребу канадског француског језика, католичке вероисповести и француског континенталног права у Канади, све до данас.[6]

Канада данас има десет покрајина и три територије. Од настанка, изгубила је значајну територију у граничном спору око Лабрадора са Доминионом Њуфаундленд, који се касније придружио Канади као 10. провинција.[7]

Законом о Конфедерацији Уједињено Краљевство је држало спољну политику Канаде под својом командом. Објавом рата тадашњој Немачкој и Аустроугарској 1914. године, аутоматски је сврстало Канаду међу учеснике Првог свјетског рата. Канадски добровољци су углавном слани на Западни фронт а касније су постали део Канадског корпуса. Током 1919. године, Канада се независно од Уједињеног Краљевства придружила Друштву народа, а Вестминстерским статутом 1931. потврђена је канадска законодавна независност.

Временски ток

Датум Догађај Промена
1. јул 1867. Уједињено Краљевство је формирало Доминион Канаду уједињењем три покрајине Британске Северне Америке:[8][а]

Град Отава је изабран за главни град.

Канада је наследила територијалне спорове са Сједињеним Америчким Државама око острва Макијас Сил и Норт Рок, који су до данас нерешени.[14]

Map of the change to Canada on July 1, 1867

Спорови:
Map of the international disputes involving Canada from July 1, 1867, to July 15, 1870
15. јул 1870. Уједињено Краљевство је пренело већину својих преосталих северноамеричких поседа Канади, при чему су Северо-западна територија и Рупертова земља постале Северо-западне територије.[д] Рупертова земља је пребачена Канади 1869,[18] али је трансфер завршен тек 1870. када је 300.000 фунти плаћено компанији Хадсон Беј.[19]

Због нејасног катастарског описа и недостатка адекватног истраживања, део западне границе са Сједињеним Америчким Државама био је нејасан, па самим тим и споран.[16] Канада се није слагала са Уједињеним Краљевством око обима Лабрадора који је остао у колонији Њуфаундленд, наводећи историјску употребу термина „Обала Лабрадора“.

Правоугаона област новостеченог региона око града Винипега постала је покрајина Манитоба, пре свега због побуне Метиса у региону Ред Ривера које је предводио Луј Ријел.[ђ][20]

Map of the change to Canada on July 15, 1870

Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on July 15, 1870
20. јули 1871. Британска колонија Британска Колумбија придружила се Канади као шеста покрајина.[21][е] Покрајина је донела свој спор са Сједињеним Америчким Државама око острва Сан Хуан,[23] као и свој део граничног спора са Аљаском.[16] Map of the change to Canada on July 20, 1871

Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on July 20, 1871
21. октобар 1872. Спор са Сједињеним Америчким Државама око острва Сан Хуан решен је у корист тужбе Сједињених Америчких Држава.[23] Map of the change to Canada on October 21, 1872

Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on October 21, 1872
  1. јул 1873.
Британска колонија Острво Принца Едварда придружила се Канади као седма покрајина.[24] Map of the change to Canada on July 1, 1873
26. јун 1874. Почео поступак ширења граница Онтарија на север и запад. Када је формирана провинција Канада, њене границе нису биле јасно дефинисане, а влада Онтарија је полагала право на земљиште све до Стеновитих планина на западу и Арктичког океана на северу. Са куповином Рупертове земље и предајом Канади, Онтарио је био заинтересован да јасно дефинише своје границе, посебно зато што је интересовање за насељавање новопреузетих области брзо расло. Након што је савезна влада затражила од Онтарија да плати изградњу у оспореној области, покрајина је затражила разраду њених граница. Граница неоспорене земље је померена на север на 51° северне географске ширине, а западно на линију која иде северно од области Хантер Ајленд.[25] Map of the change to Canada on June 26, 1874
7. октобар 1876. Област Киватин је основана од централног појаса Северо-западних територија да би се обезбедила влада за растуће подручје северно од Манитобе и западно од Онтарија; док су се Северо-западне територије састојале од неколико округа, Киватин је имао виши статус. Многи извори наводе да се разликује од остатка Северозападних Територија.[ж][26][27] Map of the change to Canada on October 7, 1876
1. септембар 1880. Велика Британија је своја права над Арктичким острвима пренела Канади, где су постала део северозападних територија.[28] Архипелаг се још увек истражује и откривају нова острва, али Уједињено Краљевство и Канада су полагале право на цео архипелаг, тако да се нова открића не бележе осим ако нису спорна. Map of the change to Canada on September 1, 1880
23. децембар 1881. Манитоба је проширена, добијајући земљу од округа Киватин и Северозападних Територија на западу, северу и истоку.[з] Пошто је нова источна граница покрајине дефинисана као „западна граница Онтарија“, чија тачна дефиниција још увек није била јасна, Онтарио је положио право на део новог региона.[30][31][29] Map of the change to Canada on December 23, 1881
7. мај 1886. Југозападна граница округа Киватин је прилагођена да буде у складу са границама привремених округа Севернозападних територија.[и][32] Map of the change to Canada on May 7, 1886
12. август 1889. Спор између Манитобе и Онтарија је окончан у корист Онтарија пошто су границе Онтарија потпуно дефинисане, проширујући покрајину на запад до Шумског језера и на север до реке Олбани.[33] Map of the change to Canada on August 12, 1889
2. октобар 1895. Округ Киватин проширен је на део Северо-западних територија северно од Онтарија.[34][35] Map of the change to Canada on October 2, 1895
18. децембар 1897. Острво Саутемптон, Острво Коатс, Острво Акимиски и друга острва пребачена су из Северозападних територија у округ Киватин, а полуострво Бутија и полуострво Мелвил су прешла из округа Киватин у Северозападне територије.[36][37] Map of the change to Canada on December 18, 1897
13. јун 1898. Територија Јукон је формирана од округа Јукон у северозападном делу Северо-западних територија како би се обезбедила локална управа за брзорастуће становништво услед златне грознице у Клондајку.[ј][38][39] Квебек је проширен на север.[40][к] Map of the change to Canada on June 13, 1898
23. мај 1901. Источна граница територије Јукон прилагођена је реци Пил, како границе не би прелазиле преко вододелнице, а такође и да би обухватила још нека острва, чиме је замењена област са Северо-западним територијама.[41] Map of the change to Canada on May 23, 1901
20. октобар 1903. Спор око граница Аљаске је решен, углавном у корист захтева Сједињених Америчких Држава.[16] Map of the change to Canada on October 20, 1903

Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on October 20, 1903
1. септембар 1905. Од Северо-западних територија створене су покрајине Алберта и Саскачеван. Покрајине су се састојале од области између Британске Колумбије, Манитобе, 60. северне паралеле, и Сједињених Америчких Држава, са Албертом западно од 4. меридијана савезног катастра и Саскачеваном источно од њега. Статус округа Киватин је снижен у рангу на друге округе Северо-западних територија.[42][43][44][45][46][47] Map of the change to Canada on September 1, 1905
1906 Промењен спелинг имена "Северозападне" у имену "Северозападе Територије" из облика са цртом (енгл. North-West) у облик без исте (енгл. Northwest).[48][49] Map of the change to Canada in 1906
26. септембар 1907. Колонија Њуфаундленд постала је доминион Уједињеног Краљевства, наследивши гранични спор Лабрадора. Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on September 26, 1907
11. април 1908. Уговор о границама редефинисао је поморску границу са Сједињеним Америчким Државама.[50] Између осталих промена, „деенклавиран” је гребен Хорсшу у језеру Ири чинећи воду око њега границом.[51][52] нема промене на карти
20. август 1910. Споразум о границама са Сједињеним Америчким Државама је решио мали спор на поморској граници у заливу Пасамакводи између Њу Бранзвика и Сједињених Америчких Држава.[53][54] Граница је прилагођена да иде источно од острава Поупс Фоли, које је раније лежало на граничној линији, и дуги низ година је било је предмет спора.[55][56] Map of the change to Canada on August 20, 1910
15. мај 1912. Манитоба, Онтарио и Квебек (акт) су проширени на север земљом пребаченом од Северозападних територија.[48] Квебек је проширен на север све до Арктичког океана, Манитоба све до 60. северне паралеле, а нова граница између Манитобе и Онтарија повучена је право североисточно од претходног североисточног угла Манитобе.[57] Map of the change to Canada on May 15, 1912
1. јун 1925. Поморске границе Северозападних територија проширене су до Северног пола.[48] нема промене на карти
17. јули 1925. Граница са Сједињеним Америчким Државама је прилагођена на више места.[58][59] Једина промена копнене границе редефинисала је на који начин треба разматрати границу између Шумског језера и Стеновитих планина; раније је граница пратила криву паралеле између сваког граничног споменика, док је уговор то променио у праве линије између сваког споменика. Тиме су Сједињене Америчке Државе оствариле добит између 30 и 35 хектара земље. Због изузетно малог помака, недостатка конкретне документације о томе где су се промене догодиле и недостатка било каквог људског утицаја, ова промена није мапирана. Дошло је и до промене границе код Шумског језера; због нетачног мерења, претходна граница се неколико пута пресецала у језеру, стварајући енклаве вода Сједињених Америчких Држава окружене канадском водом. Уговором је промењена граница тако да се најјужнија раскрсница користи као северозападна тачка Шумског језера. Коначно, поморска граница у заливу Фанди је прилагођена, чиме је Канада добила око 9 хектара водене површине. малих промена на карти
11. март 1927. Судски комитет Државног савета одлучио је о граничном спору Лабрадора са Доминионом Њуфаундленда у корист Њуфаундленда.[60][л] Квебек повремено указује да не признаје ову границу, али питање накнадно није отварано.[61] Map of the change to Canada on March 11, 1927

Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on March 11, 1927
11. новембар 1930. Норвешка је уступила Канади своје дуго неактивно право на Свердрупска острва, у замену за британско признање суверенитета Норвешке над Јан Мајеном. Спорови:
Map of the change to the international disputes involving Canada on November 11, 1930
11. децембар 1931. Вестминстерски статут из 1931. потврдио је суверенитет Канаде од Уједињеног Краљевства у законодавним и спољним питањима. нема промене на карти
31. март 1949. Доминион Њуфаундленд се придружио као десета покрајина Њуфаундленд.[62][63][64] Map of the change to Canada on March 31, 1949
13. март 1974. Дефинисана је поморска граница са Данском, посебно „прескачући“ острво Ханс које се налази директно између острва Елсмир и Гренланда, а које технички није било ни са једне стране границе.[65] нема промене на карти
1. март 1977. Сједињене Америчке Државе су положиле право на поморске границе западно од мореуза Хуан де Фука, унутар Диксоновог пролаза и у Бофоровом мору, што је било у супротности са тврдњама Канаде.[66] нема промене на карти
17. април 1982. Уставни закон из 1982, преко Канадског закона из 1982, учинио је Канаду потпуно независном од Уједињеног Краљевства, укинувши потребу да британски парламент мора да мења канадски устав. нема промене на карти
12. октобар 1984. Међународни суд правде одлучио је о поморској граници са Сједињеним Државама у заливу Мејн.[67] Није дошло до размене територија а процес није разматрао суверенитет острва Макијас Сил.[66] нема промене на карти
1. април 1999. Територија Нунавут настала је од приближно источне половине Северозападних територија.[љ][68][69] Map of the change to Canada on April 1, 1999
6. децембра 2001. Покрајина Њуфаундленд је преименована у Њуфаундленд и Лабрадор.[70] Map of the change to Canada on December 6, 2001
1. април 2003. Територија Јукон је преименована у Јукон, иако је остала територија.[71] Map of the change to Canada on April 1, 2003
19. децембар 2023. Редефинисана је поморска граница са Данском, тако да она пролази преко острва Ханс.[72] [73] Map of the change to Canada on December 19, 2023

Напомене

  1. ^ Границе Канаде биле су, од залива Пасамакводи: уз реку Сент Кро до њеног извора; северно до реке Сент Џон; горе до реке Св. Фрање; све до извора на језеру Похенегамук; југозападно до тачке на северном краку реке Сент Џон 10 миља удаљене од главног крака; затим линија одатле до места где река Сент Џон прелази 46°25′ северно; уз реку до њеног извора; затим по висини земље до извора Холовог потока; доле до 45° северно; западно уз то до реке Сент Лоренс; горе од тога до Великих језера, пролазећи кроз језеро Онтарио, реку Нијагару, језеро Ири, реку Детроит, језеро Сент Клер, реку Сент Клер, језеро Хјурон и језеро Супериор, до реке Пиџон; по висини земље око до тачке северно од Блан-Саблона; затим на југ до залива Светог Лоренса. Од поморских територија обухватала је острво Кејп Бретон и острво Антикости, али је искључила оближњи Њуфаундленд и острво Принца Едварда.[9]
  2. ^ Тачна граница између Онтарија и Квебека била је: одакле река Свети Лоренс напушта границу са Сједињеним Америчким Државама; низ реку до ознаке на северној обали језера Сент Френсис на граници града Ланкастер (данас део Јужног Гленгарија) и феуда Нови Лонгеј; на север 34° западно дуж границе истог до западног угла Новог Лонгеја; на север даље 25° источно дуж границе истог до реке Отаве; надаље до разводнице Атлантик - Хадсонов залив[10]
  3. ^ Граница између Њу Бранзвика и Квебека полази од излаза на језеро Бо; одатле. права линија до тачке једну миљу јужно од најјужније тачке језера Лонг Лејк; одатле, линија до јужне тачке феудова Мадаваска и Темискуата; пратећи даље југоисточне границе истих до њиховог југоисточног угла; одатле северно до линије која је источно-западна тангента на вододелницу реке Римуски и реке Сент Џон; одатле источно до линије која је северно-јужна тангента на вододелницу која дели реку Римуски од реке Рестигуш; надаље северно до 48° северно; одатле источно до реке Патапедија, пратећи њен ток до реке Рестигуш, након чега прати даљи ток реке до залива Шалер.[11][12]
  4. ^ Граница између Њу Бранзвика и Нове Шкотске полази од залива Фанди; даље, уз реку Мисигуаш до стуба близу места Блек Ајленд; затим низ граничних линија преко Блек Ајленда и поред њега све до места Тидниш Бриџ; одатле надаље низ реку Тидниш до њеног улива у залив Бе Верт.[13]
  5. ^ Нове границе Канаде биле су, од постојеће границе Канаде и Сједињених Држава на реци Пиџо: уз граничне воде до реке Рејни и северозападног угла језера Вудс; јужно до 49° паралеле северно; западно пратећи паралели до гребена Стеновитих планина; северно уз исти до дужине 120° западно; даље северно до 60° паралеле северно; западно до оспорене границе са Сједињеним Државама која је описана као „врх планина паралелних са обалом“; северно уз исту до дужине 141° западно; затим даље на север до Арктичког океана. Граница је затим пратила обалу тако да укључује половину Бафиновог залива унутар слива Хадсоновог залива, а затим назад уз копно; затим се спушта низ оспорену „обалу Лабрадора“ све до постојеће границе Канаде и Уједињеног Краљевства у Блан-Саблону.[15][16][17]
  6. ^ Манитоба је била ограничена: источно дужином 96° западно, западно дужином 99° западно, северно ширином 50°30′ северно и јужно државном границом на ширини 49° северно.[20]
  7. ^ Нове границе Канаде биле су, од постојеће границе између Канаде и Сједињених Држава, где гребен Стеновитих планина прелази 49° северно: западно до Тихог океана, преко мореуза Хуан де Фука, око острва Ванкувер и Хајда до Диксоновог пролаза; одатле назад на копно где је ишла на север дуж спорне границе са Сједињеним Државама; затим даље на север до места где се сусреће са претходном границом границом.[22]
  8. ^ Округ Киватин је дефинисан као копнено подручје западно од Онтарија и Хадсоновог залива; источно од језера Манитоба, језера Винипегосис и језера Сидар, и линијом која полази северно од језера Сидар све до северне границе Сједињених Држава.
  9. ^ Нове западне и северне границе Манитобе биле су дефинисане само опсезима општина и границама истраживања, при чему је јужна граница била државна граница са Сједињеним Државама, а источна граница западна граница Онтарија.[29]
  10. ^ Нова граница пренела је земљиште из округа Киватин западно од реке Нелсон и језера Винипег, јужно од линије која се протеже источно од северне границе округа Саскачеван, и северно од Манитобе, на Северозападне територије[32]
  11. ^ Границе територије Јукон биле су, од Арктичког океана: јужно дуж државне границе до 60° северне географске ширине; источно до реке Лијард; северно уз реку до њене вододелнице са реком Пил; одатле приближно паралелно са реком Пил, до дужине 136° западно; затим на север до Арктичког океана.[38]
  12. ^ Нова северна граница Квебека била је, почевши од залива Џејмс: уз реку Истмејн до њеног извора; источно до реке Хамилтон; затим низ њу до спорне границе са Њуфаундлендом.[39]
  13. ^ Нова граница Канаде-Њуфаундленд била је, од Блан-Саблона у заливу Светог Лоренса: северно до 52° северне географске ширине; западно до вододелнице Атлантик-Арктик; затим пратећи исту, укључујући разводно подручје источне обале полуострва Лабрадор..[60]
  14. ^ Граница између северозападних територија и Нунавута била је сложена и описана у Прилогу I Нунавутског закона.[68]

Извори

  1. ^ Patrick James; Mark J. Kasoff (2008). Canadian Studies in the New Millennium. University of Toronto Press. стр. 68. ISBN 978-0-8020-9468-1. 
  2. ^ David Lublin (2014). Minority Rules: Electoral Systems, Decentralization, and Ethnoregional Party Success. Oxford University Press. стр. 279—280. ISBN 978-0-19-994882-6. 
  3. ^ Phillip Alfred Buckner (2008). Canada and the British Empire. Oxford University Press. стр. 58—60. ISBN 978-0-19-927164-1. 
  4. ^ Frederick Lee Morton (2002). Law, Politics and the Judicial Process in Canada. University of Calgary Press. стр. 63—66. ISBN 978-1-55238-046-8. 
  5. ^ Dale Miquelon (2016). New France 1701-1744: A Supplement to Europe. University of Saskatchewan. стр. 74—76. ISBN 978-0-7710-0338-7. 
  6. ^ Michael D. Behiels; Matthew Hayday (2011). Contemporary Quebec: Selected Readings and Commentaries. McGill-Queen's Press. стр. 579—580. ISBN 978-0-7735-3890-0. 
  7. ^ Fred M. Shelley (2013). Nation Shapes: The Story Behind the World's Borders. University of Oklahoma. стр. 175. ISBN 978-1-61069-106-2. 
  8. ^ Constitution Act, 1867. 29. 3. 1867 — преко Викизворника. 
  9. ^ „Text of "The Webster–Ashburton Treaty". The Avalon Project at Yale Law School. Архивирано из оригинала 2006-08-25. г. Приступљено 2006-08-04. 
  10. ^ Scadding, Henry (1876). First Gazetteer of Upper Canada. Copp, Clark & Company. стр. 58. Приступљено 1. 4. 2019. 
  11. ^ Boundary Line Between Canada & New Brunswick. 1856. 
  12. ^ Ganong, William Francis (1901). A monograph of the evolution of the boundaries of the Province of New Brunswick. 
  13. ^ Ganong, William Francis (1901). A monograph of the evolution of the boundaries of the Province of New Brunswick. стр. 369. 
  14. ^ O'Connor, Joe (27. 11. 2012). „Puffin Wars: The island paradise at centre of last Canada-U.S. land dispute”. National Post. Приступљено 1. 4. 2019. 
  15. ^ Van Zandt, Franklin K. (1976). Boundaries of the United States and the Several States: With Miscellaneous Geographic Information Concerning Areas, Altitudes, and Geographic Centers. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. стр. 14–15. OCLC 69426475. 
  16. ^ а б в г Van Zandt, Franklin K. (1976). Boundaries of the United States and the Several States: With Miscellaneous Geographic Information Concerning Areas, Altitudes, and Geographic Centers. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. стр. 32. OCLC 69426475. 
  17. ^ „History of Canada”. Government of Canada. 15. 8. 2017. Приступљено 1. 4. 2019. 
  18. ^ Rupert's Land Act, 1868. 31. 7. 1868 — преко Викизворника. 
  19. ^ Rupert's Land and North-Western Territory Order. 23. 6. 1870 — преко Викизворника. 
  20. ^ а б Manitoba Act, 1870. 12. 5. 1870 — преко Викизворника. 
  21. ^ British Columbia Terms of Union. 16. 5. 1871 — преко Викизворника. 
  22. ^ Rickards, Sir George Kettilby (1866). „The British Columbia Act, 1866”. Приступљено 1. 4. 2019. 
  23. ^ а б Van Zandt, Franklin K. (1976). Boundaries of the United States and the Several States: With Miscellaneous Geographic Information Concerning Areas, Altitudes, and Geographic Centers. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. стр. 18. OCLC 69426475. 
  24. ^ Prince Edward Island Terms of Union. 26. 6. 1873 — преко Викизворника. 
  25. ^ Mills, David (1877). Report on the Boundaries of the Province of Ontario. Toronto: Hunter, Rose & Co. стр. 347. 
  26. ^ Nicholson, Normal L. (1979). The Boundaries of the Canadian Confederation. Toronto: Macmillan Company of Canada Ltd. стр. 113. 
  27. ^ „Territorial Evolution, 1876”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  28. ^ Adjacent Territories Order. 31. 7. 1880 — преко Викизворника. 
  29. ^ а б Canada (3. 8. 1881). „Acts of the Parliament of the Dominion of Canada”. Brown Chamberlin, Law Printer to the Queen's Most Excellent Majesty — преко Google Books. 
  30. ^ „Manitoba's Boundaries”. Association of Manitoba Land Surveyors. Архивирано из оригинала 22. 7. 2007. г. Приступљено 18. 8. 2009. 
  31. ^ „Territorial Evolution, 1881”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  32. ^ а б Canada; Bligh, Harris Harding (3. 8. 1889). „The Consolidated Orders in Council of Canada: Under the Authority and Direction of His Excellency the Governor-general in Council”. B. Chamberlain — преко Google Books. 
  33. ^ Canada (Ontario Boundary) Act 1889. 12. 8. 1889 — преко Викизворника. 
  34. ^ Keltie, J. Scott, ур. (1899). The Statesman's Year-Book. London: MacMillan & Co. стр. 223. 
  35. ^ „Territorial Evolution, 1895”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  36. ^ „Territorial Evolution, 1897”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  37. ^ Extract from Order in Council (Dominion) of the 18th December, 1897, Establishing Provisional Districts in the Unorganized Portions of Canada (PDF). The Labrador Boundary Dispute Documents (Извештај). VIII. стр. 4012—4013. Приступљено 9. 5. 2014. „The District of Franklin (situated inside of the grey border on the map herewith) comprising Melville and Boothia Peninsulas, ... 
  38. ^ а б Canada (1896). Acts of the Parliament of the Dominion of Canada. стр. xlviii. Приступљено 29. 3. 2019. 
  39. ^ а б Yukon Territory Act. 13. 6. 1898 — преко Викизворника. 
  40. ^ Quebec Boundary Extension Act, 1898. 13. 6. 1898 — преко Викизворника. 
  41. ^ Yukon Territory Act, S.C. 1901, c. 41, s. 14
  42. ^ Alberta Act. 20. 7. 1905 — преко Викизворника. 
  43. ^ Saskatchewan Act. 20. 7. 1905 — преко Викизворника. 
  44. ^ Thomson, Malcolm M.; Tanner, Richard W. (април 1977). „Canada's Prime Meridian”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. Toronto. 71: 204. Bibcode:1977JRASC..71..204T. 
  45. ^ Widdis, Randy (2006). „49th Parallel”. The Encyclopedia of Saskatchewan. Canadian Plains Research Center, University of Regina. Приступљено 6. 1. 2009. 
  46. ^ Lewry, Marilyn (2006). „Boundary surveys”. The Encyclopedia of Saskatchewan. Canadian Plains Research Center, University of Regina. Приступљено 6. 1. 2009. 
  47. ^ „Territorial Evolution, 1905”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  48. ^ а б в „History of the Name of the Northwest Territories”. Prince of Wales Northern Heritage Centre. Архивирано из оригинала 20. 10. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  49. ^ c.62, RSC 1906
  50. ^ Van Zandt, Franklin K. (1976). Boundaries of the United States and the Several States: With Miscellaneous Geographic Information Concerning Areas, Altitudes, and Geographic Centers. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. стр. 18–20. OCLC 69426475. 
  51. ^ Treaty between the United States of America and the United Kingdom Concerning the Boundary between the United States and the Dominion of Canada from the Atlantic Ocean to the Pacific Ocean, signed April 11, 1908; accessed June 30, 2015
  52. ^ International Boundary between the United States and the Dominion of Canada through the St. Lawrence River and Great Lakes, Sheet No. 12 – Niagara River (Мапа). Buffalo, New York: International Waterways Commission. 15. 8. 1913. Приступљено 2016-08-08. 
  53. ^ 36 Stat. 2477
  54. ^ Van Zandt, p. 20
  55. ^ „Who Owns Pope's Folly Island?”. The New York Times. 20. 6. 1893. Приступљено 11. 5. 2015. 
  56. ^ Link to a download for the United States Geological Survey map of the Eastport Quadrangle from 1907: [1]
  57. ^ „Ontario Boundaries Extension Act”. 
  58. ^ „Treaty Between Canada and the United States of America to define more accurately and to complete the International Boundary between the two Countries” (PDF). 24. 2. 1925. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-08-16. г. Приступљено 8. 5. 2015. 
  59. ^ Van Zandt, pp. 21–22
  60. ^ а б „Henri Dorion debunks the Ten Great Myths about the Labrador boundary”. Quebec – National Assembly – First Session, 34th Legislature. 17. 10. 1991. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  61. ^ „Henri Dorion debunks the Ten Great Myths about the Labrador boundary”. Quebec National Assembly, First Session, 34th Legislature. 17. 10. 1991. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 18. 5. 2011. 
  62. ^ Newfoundland Act. 23. 3. 1949 — преко Викизворника. 
  63. ^ Webb, Jeff A. (март 2008). „The Commission of Government, 1934-1949”. Heritage: Newfoundland & Labrador. Memorial University of Newfoundland and the C.R.B. Foundation. Приступљено 17. 10. 2015. 
  64. ^ „Territorial Evolution, 1949”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  65. ^ „Agreement relating to the delimitation of the continental shelf between Greenland and Canada (with annexes); signed December 17, 1973; United Nations Treaty Series 13550” (PDF). Приступљено 12. 5. 2017. 
  66. ^ а б Gray, David H. (јесен 1997). „Canada's Unresolved Maritime Boundaries” (PDF). IBRU Boundary and Security Bulletin. стр. 61—67. Приступљено 2015-03-21. 
  67. ^ Case Concerning Delimitation of the Maritime Boundary in the Gulf of Maine Area (Canada v. United States) Архивирано 2016-08-17 на сајту Wayback Machine, accessed June 30, 2015
  68. ^ а б „Nunavut Act”. Government of Canada. Приступљено 12. 5. 2017. 
  69. ^ „Territorial Evolution, 1999”. GeoGratis. Natural Resources Canada. 8. 1. 2015. Приступљено 17. 10. 2015. 
  70. ^ „Constitution Amendment, 2001 (Newfoundland and Labrador)”. Government of Canada. 6. 12. 2001. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  71. ^ „Yukon Territory name change to Yukon” (PDF). Library and Archives Canada. 1. 4. 2003. Приступљено 14. 7. 2009. 
  72. ^ Austen, Ian (14. 6. 2022). „After 49 years, Canada and Denmark Settle the Ownership of an Arctic Island”. The New York Times. Приступљено 14. 6. 2022. 
  73. ^ „Forslag til folketingsbeslutning om Danmarks indgåelse af overenskomst af 14. juni 2022 mellem Kongeriget Danmarks regering sammen med Naalakkersuisut på den ene side og Canadas regering på den anden side om maritim afgrænsning og landeafgrænsning i området mellem Grønland og Canada.” [Proposal for a parliamentary resolution on Denmark's conclusion of an agreement of 14 June 2022 between the government of the Kingdom of Denmark together with Naalakkersuisut on the one hand and the government of Canada on the other hand on maritime delimitation and land delimitation in the area between Greenland and Canada.]. Folketing (на језику: danish). Приступљено 11. 6. 2024. 


Спољашње везе