По завршеном Правном факултету у Београду, кратко време био је у државној служби, а кад су га напредњаци отпустили 1880, положио је адвокатски испит и од 1882. био адвокат у Пожаревцу.
Припадао је Либералној странци, у којој је дуго био потпредседник Главног одбора и члан тзв. „адвокатске групе“, која је чинила једно крило странке. Од 1887. биран је за народног посланика пожаревачког округа. Као министар унутрашњих послова у влади Јована Авакумовића (од 1892), Рибарац је по њеном паду 1893, оптужен и стављен под суд због изборних насиља која су довела до крвопролића (Горачићи), али је после промењених политичких прилика 1894, поступак против њега обустављен.
Својим искључивим држањем подстакао је расцеп у Либералој странци 1895. године. После мајског преврата 1903, Рибарац је постао вођа реорганизоване Либералне странке (тзв. Националне странке). Био је министар правде у концентрационом кабинету Стојана Новаковића1909. године.
Текст др Димитрија Ђорђевића, вишег научног саветника Историјског института, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1958 I. издање VIII. том стр. 68.