PROFILPELAJAR.COM

Стеван Шалајић
Стеван Шалајић
	Стеван Шалајић 2009. године
Датум рођења	23. јун 1929.
Место рођења	Борча, Краљевина СХС
Датум смрти	1. јул 2002. (73 год.)
Место смрти	Нови Сад, СР Југославија

Стеван Шалајић (Борча, 23. јуни 1929 — Нови Сад, 1. јули 2002) био је српски глумац.

Биографија

Рођен је 23. јуна 1929. године у Борчи код Београда где је живео само пола године. Рано детињство је провео шумарској кући 7 километара удаљеној од Апатина, где му је отац шумар, био са службом. Одрастао је окружен шумом у близини Дунава, био је треће најмлађе дете у породици Шалајић. Породица Шалајић се због потребе очеве службе често селила 1937. Стапар, 1938. до 1940. године Бездан где је Стеван научио мађарски језик и завршио пети разред основне школе. У Сомбору је од 1941. до 1948. ишао у гимназију где је и матурирао. У току гимназијског школовања Стеван Шалајић се аматерски бавио глумом.^[1]

Глумио је у великом броју позоришних представа (око 200 улога). Био је члан ансамбла Народног позоришта у Сомбору од 1946. до 1948. године, када прелази у Српско народно позориште у Новом Саду, где остаје до пензионисања 1990. године. Био је првак драме овог позоришта.

Био је члан Удружења драмских уметника Србије. Играо је и на филму и телевизији.^[2]

Преминуо је 1. јула 2002. године у Новом Саду у 73-ој години живота.^[3]

Неке од улога у позоришту

Помет, Марин Држић: „Дундо Мароје“;
Клеонт, Молијер: „Грађанин племић“;
Трофимов, Антон Павлович Чехов: „Вишњик“;
Брут, Вилијам Шекспир: „Јулије Цезар“;
Јован и Ружичић, Јован Стерија Поповић: „Покондирена тиква“;
Алваро Манђакавало, Тенеси Вилијамс: „Тетовирана ружа“;
Тошица, Коста Трифковић: „Избирачица“;
Џорџ, Едвар Олби: „Ко се боји Вирџиније Вулф“;
Госер, Ђорђе Лебовић: „Викторија“;
Ђока Глађеновић, Јаков Игњатовић: „Адам и берберин“;
Војницки, Антон Павлович Чехов: „Ујка Вања“;
Хљестаков, Николај Гогољ: „Ревизор“;
глумац, Максим Горки: „На дну“;
Ива Николин, Милош Николић: „Светислав и Милева“, режија Воја Солдатовић;
Константин Грк, Душан Ковачевић: „Свети Георгије убива аждаху“, режија Егон Савин;
Љубинко, Александар Поповић: „Љубинко и Десанка“;
Марко Вујић, Јован Стерија Поповић: „Лажа и паралажа“;
Били Питон, Душан Ковачевић: „Маратонци трче почасни круг“, режија Јагош Марковић;
Таса, Бранислав Нушић: „Сумњиво лице“, режија Дејан Мијач;
Василије Шопаловић, Љубомир Симовић: „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Егон Савин;
професор, Душан Ковачевић: „Сабирни центар“, режија Љубослав Мајера;

Телевизија

Филм

Награде и признања

2 Стеријине награде за глумачко остварење 1961. и 1966. године
бројне награде на Сусретима војвођанских позоришта
Орден рада са сребрним венцем 1961. године
златна медаља "Јован Ђорђевић" 1983. године
Октобарска награда Новог Сада 1970. године
„Златни смијех“, на IX данима сатире „Јазавац“, Загреб, 1984. године
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, 1986. године
„Искра културе Војводине“, 1989. године
Статуета Јоаким Вујић, 1998. године
"Добричин прстен", 1999. године

Види још

Референце

^ Марјановић, Петар (2001.). Стеван Шалајић (на ((sr))). YU-Београд: Савез драмских уметника Србије и Позоришни музеј Војводине
^ Znameniti Srbi, Приступљено 25. 4. 2013.
^ www.glas-javnosti.co.yu Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2009), Приступљено 25. 4. 2013.

Литература

Марјановић, Петар (2001). Стеван Шалајић (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Савез драмских уметника Србије и Позоришни музеј Војводине. стр. 384 страна.