Др Стеван Милосављевић рођен је у Београду18. децембра1827. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду.[1] Почетком 1850. године одлази у Париз као државни стипендиста на студије медицине.[2] Студије медицине завршава у Паризу након пет година, тачније 18. априла1855. године. Тадашње Министарство за јавну наставу додељује диплому Стевану Милосављевићу, којом га проглашaва за доктора медицине.[2]
Живот и рад
По завршетку школовања враћа се у Србију, где постаје лекар. Као општински и приватни лекар у Београду радио је све до 1859. године, када је указом Милоша Обреновића од 1. априла1859. године постављен за начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова. Стеван Милосављевић је организатор и творац многих санитетских одредби у санитарној служби.[3]
Тако су донета:
Правила за калемљење богиња,
Височајше решење да се установи Лабораторија у Санитетском одељку и звање хемика,
Височајше решење о дужностима окружних лекара,
Височајше решење, да за сиромашне болеснике плаћају општине трошкове око лечења,
Височајше решење, да се сиромасима, чиновницима, свешзтеницима, служитељима и ђацима издају бесплатно феде личности,
Решење о плати окружних физикуса,
Закон о подизању и устројству болница,
Закон за апотеке и апотекареи за држање и продавање лекова и отрова.
На дужности начелника Санитетског одељења Министарства унутрашњих послова био је до 1879. године.
Почетком 1878. године здравствено стање му се погоршало. Априла исте године одлази у Швајцарску ради лечења и опоравка. Након пар месеци одлази у Беч ради поновног лечења. Стање му се доста погоршало и умире 13. фебруара у Бечу, у наручју својих сестара.[4] Сахрањен је у Београду 21. фебруара 1879. године.
Стеван Милосављевић je 1870. године биран за одборника општине Београд, а 1873. године изабран је за владиног посланика у Народној скупштини Србије.[5] Активно је учествовао у доношењу закона и расправама о значајним питањима у тим телима.
Стеван Милосављевић учествовао је на међународном лекарском конгресу у Бечу1872. и 1874. године.
Породица
Отац Лазар Милосављевић трговац (магазаџија) родом из Софије, мајка Симка (девојачко Стефановић) из Београда. Сестре Магдалена и Савка.
Његова сестра, Савка Панић, у жељи да сачува успомену на брата, основала је Задужбину др Стеве Милосављевића, првог српског начелника санитета и завештала Српском лекарском друштву своју имовину.[6] Сврха завештања је било подизање Лекарског дома, што је и остварено 1932. године.
Галерија
Дом Српског лекарског друштва у Београду, задужбина др Стевана Милосављевића