Рођен је 19. фебруара1896. године у селу Жагар, код Толмина. Потиче из имућне сељачке породице, која је имала четворо деце. После завршене основне школе и ниже гимназије, уписао је Ушитељску школу у Горици. Тада је био члан пројугословенског друштва „Препород“, које је било забрањено од стране аустроугарске власти, после избијања Првог светског рата. После забране овог друштва, већина чланова је била ухапшена, а Стане је због недостака доказа, био упућен на одслужење војног рока. У војсци је завршио Школу за резервне официре, а потом је био упућен на фронт у Тирол.
После завршетка Првог светског рата, извесно време је радио као учитељ у Жрелцу, у Корушкој. Када је Корушка припала Аустрији, прешао је на Блед. Потом је био премешетн у село Горје, а од 1923. године је радио у селу Добраву, код Кропе. У овом селу службовао је све до 1940. године, када је напустио државну службу.
Марта 1942. године, налазио се на брду Хујечевје, код Црногроба, са Селешком партизанском четом. Пошто су партизани били ухватили једног железничара и довели га у Штаб, Стане га је испитивао и стекавши утисак да је поштен човек, одлучио је да га пусти. Железничар је одмах по пуштању Немцима дојавио где се налазе партизани и они су сутрадан 27. марта, јаким снагама опколиле чету. У покушају пробоја из обруча, погинуло је 19 бораца, а међу њима и Стане Жагар.
