Рођен је 28. фебруара 1884. године у Солкану код Нове Горице, у сиромашној земљорадничкој породици. Након завршетка основне школе у родном месту и гимназије у Горици, намеравао је да студира право, али је због одласка брата у Аргентину и смрти оца, морао да остане кући и обрађује земљу.
У Горици је 1907. године постао члан Југословенске социјалдемократске странке (која је била у саставу Аустроугарске социјалдемократске странке). У том својству је 1913. године на Окружној конференцији поднео реферат о сељачком питању.
Први светски рат
Године 1914. мобилисан је у Аустроугарску војску, након чега је по доласку на руски фронт одмах пребегао Русима. Приликом избијања Октобарске револуције, борио се у редовима Црвене армије. Као један од истакнутих социјалдемократа имао је значајан утицај међу бившим ратним заробљеницима у Русији. Априла1918. године био је учесник Сверуског конгреса ратних заробљеника, када је изабран у Централни извршни одбор „Револуционарне интернационалне социјалистичке организације иностраних радника и сељака“. У мају исте године била је организована федерација иностраних комунистичких група при ЦК Руске комунистичке партије (бољшевика), у којој је била учлањена и југословенска секција. Сребрнич је био један од потписника и твораца статута ове секције.
Када је 1940. године пуштен из интернације, побегао је у Југославију с намером да ту живи и да ради на свом рукопису „О историји насељавања Словенаца“. У Љубљани је преко партијске везе добио илегални стан, али су га издали његови некадашњи пријатељи који нису желели да један бивши социјалиста добије склониште у Југославији као комуниста. Ускоро је ухапшен, предат италијанским властима и враћен на острво Вентотене. Његов рукопис је остао изгубљен или уништен.
Други светски рат
После пада фашизма, односно смењивања Мусолинија 1943, већина политичких осуђеника пуштена је из италијанских затвора и логора, али се ово није односило и на Југословене. Иако италијански грађанин, Сребрнич је пребачен у логор Реничи у коме су углавном били Словенци. Уочи капитуалције Италије, припадници Комунистиче партије Југославије успели су да га избаве из логора. Вратио се кући исцрпљен и болестан. Када су крајем октобра 1943. другови сазнали за Сребрнича, позвали су га да ступи у партизане, што је и учинио.
Јула 1944. године, био је позван на Трећу покрјаинску конференцију КП Словеније за Приморје, која се одржавала на Бањшкој висоравни. Кад је покушао да се у малом гуменом чамцу пребаци преко набујале Соче, између Канала и Анхова, јака струја преврнула је чамац и Сребрнич и његов пратилац су се утопили. После неколико дана пронађено је његово тело. Сахрањен је 11. јула 1944. године.
