Родио се у Идрији, данашњој Словенији. Учио је столарски занат, али је често остајао без посла па га је отац који је био рудар запослио да ради у руднику Раша у Истри.[1]
У новембру 1942. године вратио се у родни крај и тада се придружио Јужноприморском партизанском одреду. Недуго затим је послат у пету бригаду „Симон Грегорчич” где је остао све до септембра 1943. године. У фебруару је учествовао у борби са италијанима на планини између Горње и Доње Трибуше. Као командир чете учествовао је у борбама на Коловрату и у Шпику у Бенешкој Словенији, а у августу изнад села Понто. Постао је командант 3. батаљона „Градникове бригаде”, а када су је у децембру опколиле јаке непријатељске снаге Михевц је пробио обруч јуришом и спасио бригаду. Са својом бригадом је у јануару извршио успешан напад на Годович.[1]
Похађао је у фебруару виши течај официрске школе, па је именован за команданта „Градникове бригаде”, а 15. априла1944. за команданта бригаде „Војко Премрл”. Са бригадом је водио низ тешких борби, док није погинуо од мине на Јеловици 20. јуна1944. године.[1]
.jpg)
