У Београду је завршила нижу музичку школу. Студирала је клавир у Паризу, у класи професора Лазара Левија. На Сорбони је завршила Течај из француске цивилизације (фр.Cours de Civilisation francaise).
Уређивала је музичке часописе Звук (од 1932. до 1936. и поново од 1955) и Музички гласник. Звук је основан 1932. године у Београду са циљем да упозна тадашњу јавност са највишим професионалним тенденцијама и достигнућима у области музичког стваралаштва. Основни концепт и програмску оријентацију Звука установила је управо Стана Рибникар, тадашња уредница часописа.
Објавила је велики број студија, расправа и чланака. У својим студијама и чланцима бавила се, углавном, истраживањем извора за историју српске музике (Први српски либрето, Вук Караџић и српска музика, Јованка Стојковић – заборављени српски музичар, бројни чланци о Корнелију Станковићу и други).
Програм концерта Загребачког квартета и Стане Рибникар, који је одржан у Задужбини Илије М. Коларца 1936. године.
Радови које објављује се одликују јасноћом излагања, озбиљношћу документације и свежином стила. Писала је, такође, музичке критике и сарађивала у домаћим и страним енциклопедијама општег и стручног карактера.
Њено животно дело је „Развој музичке уметности у Србији“. То је прва историја српске музике, она полази од најстаријих познатих података и споменика, и стиже до савременог доба. Остала дела су: „Музика и музичари“ (изабрани чланци и студије); предавања на међународним музиколошким конгресима у Бечу: Gesellschaftsformen und Musikentwicklung, I951. и Ivan-Mane Jarnović, contemporain de Mozart, 1956. Оба предавања су објављена у конгресним зборницима; редакција и предговори за „Књигу о музици“ П. Коњовића, „Прилоге биографском речнику српских музичара“ В. Ђорђевића, „Избор есеја“ В. Вучковића...
За прво издање библиотеке „Српска књижевност у сто књига“, приредила је прву, до данас једину антологију српске музичке есејистике.
Као музиколог, учествовала је на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству. Један је од најзначајнијих српских и југословенских музичких лексикографа; текстовима о српској музици и музичарима сарађивала је у најугледнијим светским музичким и другим енциклопедијама: нем.Die Musik in Geschichte und Gegenwart, енгл.The New Grove Dictionary of Music and Musicians, рус.Болъшая советская энциклопедия, итал.Enciclopedia della musica и др. Била је уредник за српску музику у оба издања Музичке енциклопедије Југославенског лексикографског завода у Загребу и у Енциклопедији Југославије истог издавача. Као сарадник и директор Музиколошког института САНУ формирала је архивску збирку аутографа, преписа, старих и ретких издања српске музике, једну од најбогатијих у нашој земљи.
Музичком критиком почела се бавити пре Другог светског рата (Музички гласник, Правда). Између 1955. и 1980. била је оперски и балетски критичар београдског листа Политика. Такође је била и преводилац музиколошке литературе с француског, немачког, руског и словеначког језика.
