Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.^[1]

Аутокефалну архиепископију у средњовековној Србији основао је 1219. године први српски архиепископ Свети Сава са сједиштем у манастиру Жичи.^[2] Касније током 13. века, управно сједиште је премештено у Пећки манастир у старој области Хвосно (северна Метохија). Српски цар Стефан Душан је 1346. године уздигао Пећку архиепископију на степен Пећке патријаршије. Данас је спомен на Пећку архиепископију очуван у титули српског патријарха, који је на првом месту „архиепископ пећки”.

Архиепископ	Раздобље	Напомене	Слика
Свети Сава	1219. – 1233.	Син Стефана Немање. Први српски архиепископ. Основао је десет епископија, написао Номоканон, стекао међународно признање српске аутокефалне цркве. Умро је у бугарској престоници Трнову 1236. године.
Арсеније I Сремац	1233. – 1263.	Ученик архиепископа Саве. Подигао цркву Светих апостола у Руговској клисури, касније позната као црква Вазнесења Господњег. Повукао се са архиепископске столице због парализе.
Свети Сава II	1263. – 1271.	Син Стефана Првовенчаног. Световно име било му је Предислав. Пре 1263. године био је хумски епископ. Гонио је јеретике. Сахрањен у цркви Светих Апостола у Пећи.
Данило I	1271. — 1272.	Вршио функцију архиепископа само годину дана. Смењен је из непознатих разлога.
Јоаникије I	1272. – 1276.	До 1272. године био игуман манастира Студенице. Повукао се у знак протеста због Драгутиновог збацивања Уроша са власти. Сахрањен је заједно са њим у манастиру Сопоћани.
Јевстатије I	1279. – 1286.	Био је игуман манастира Хиландар и зетски епископ. Сахрањен је најпре у Жичи, али су његове мошти након разарања (1291) пренесене у Пећ.
Јаков	1286. – 1292.	Током његовог столовања Жича је разорена од стране Бугара те се средиште архиепископије премешта у Пећ.
Свети Јевстатије II	1292. – 1309.	Ширењем српске државе под Милутином шири се и подручје јурисдикције српског архиепископа. У овом периоду основане епископије Грачаничка, Кончанска, Лимска, Мачванска, Браничевска, Београдска и Скопска
Свети Сава III	1309. – 1316.	Архиепископ свих српских и поморских земаља. Током његовог понтификата отпочела изградња манастира Бањска.
Никодим I Пећки	1316. – 1321.	Пре доласка на архиепископску столицу био игуман манастира Хиландар. Превео је Јерусалимски типик Светог Саве Освећеног на српски језик. Крунисао Стефана Дечанског за краља и тиме одредио став српске цркве у грађанском рату 1321. године.
Данило II	1324. – 1337.	Од 1307. до 1310. године игуман манастира Хиландар. Обављао је и функције бањског игумана и хумског епископа. Наговорио Милутина да дозволи Дечанском да се врати из Византије. Писац чувених "Житија краљева и архиепископа српских". Крунисао Душана за краља септембра 1331. године у Сврчину. Надгледао изградњу Високих Дечана. Подигао манастир посвећен Богородици Одигитрији.
Свети Јоаникије II	1337. – 1346.	Украсио цркву у Пећи. Обављао је функцију логотета. Постао је 1346. године први српски патријарх.

Епархије из доба Светог Саве:^[3]

• Жичка архиепископска епархија,
• Рашка епархија,
• Призренска епархија,^[4]
• Липљанска епархија,^[5]
• Хумска епархија, такође позната и као Лимска,
• Хвостанска епархија,^[6]
• Зетска епархија,^[7]
• Топличка епархија,
• Будимљанска епархија,
• Дабарска епархија,^[8]
• Моравичка епархија, такође позната и као Ариљска.

Епархије из каснијег доба:

• Бањска епархија,^[9] такође позната и као Ибарска или Звечанска,^[10]
• Београдска епархија, такође позната и као Мачванска,
• Браничевска епархија,
• Дебарска епархија,
• Морозвиздска епархија,
• Нишка епархија,^[11]
• Скопска епархија,

• Трибина „Оснивање и смисао Жичке (Пећке) архиепископије“