Полошка епископија, односно Тетовска епископија је древна православна епископија, која је постојала у периоду од средине 14. до краја 17. века. У претходном периоду, од почетка 11. до средине 14. века, област звана Полог у горњем Повардарју била је у саставу Призренске епископије. Током 11. и 12. века, област Полога повремено је долазила под српску власт, која се на том подручју трајно учврстила крајем 13. века. Након проглашења Српске патријаршије (1346), када је епископија у Призрену уздигнута на степен митрополије, за подручје Полога основана је нова епископија чији су архијереји били подложни призренским митрополитима. Нешто касније, током 16. или 17. века, Полошка епископија је пребачена у надлежност, Скопске митрополије, која се такође налазила у саставу обновљене Српске патријаршије (1557-1766). У међувремену, Полошка епископија је крајем 17. или почетком 18. века угашена, а њено подручје је прешло под непосредну надлежност скопских митрополита.[1][2]