Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону формирали су своју црквену општину 1913. године, а Храм Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917. године.
Између два рата
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија (Ускоковића) упућено Светом архијерејском синоду 1934. године.
Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање.
— Епископ г. Мардарије
Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:
Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни — Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање
Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.
У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске који је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985. године.
Епархија је 1987. године покренула свој лист „Источник”, назван у част „Дабро-босанског источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на више десетина наслова. „Источник” је и име веб-странице епархије која постоји од 1998. године. Поред штампаног формата, лист излази и у дигиталном формату од јула 2012. године. Једно време је постојао и епархијски радио програм „Благовесник” који се емитовао сваке суботе на радио станици 1540 АМ у Торонту.
При Епархији делује и Добротворни фонд „Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве другог реда.
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског Георгија, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у првобитном епископском двору у западном делу Торонта[а]; цркве у Витбију, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио).
Круна градитељског рада владике Георгија и српске дијаспоре у Канади свакако је манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле23. октобра1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а нови епископски двор/манастирски конак фебруара 1995. године.
^Пошто се првобитни епископски двор налазио у Торонту, а и због тога што је Торонто највећи град у Канади, пуна титула архијереја Епархије канадске од маја 2024. године је архиепископ торонтски и митрополит канадски иако је тренутно седиште епархије у Милтону.
Иером. Игнатий (Шестаков), А. М. Прашчевич.Канадская епархия // Православная энциклопедия. — М. : Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2012. — Т. XXX. — С. 150-151. — 752 с. — 39 000 экз. — ISBN 978-5-89572-031-8.
_photo_by_Vujcic.jpg)
.jpg)
.jpg)
