Димитрије Давидовић (1789, Земун − 1838, Смедерево) био је познати српски новинар, публициста, државник и уставописац. Покренуо је „Новине српске“ чији је садржај био пре свега политичког и књижевног и ретко привредног карактера. Обављао је функцију секретара Кнежевске канцеларије код Милоша Обреновића. Иако су у састављању текста Устава учествовали највиђеније Срби тог доба, у то време се сматрао човеком од највишег кнежевог поверења и најзаслужнијим за доношење Сретењског устава (1835), који је написао у рекордном року, за двадесет дана.[тражи се извор]
Изглед спомен−бисте и постављање
Спомен−биста Димитрију Давидовићу се налази у близини ресторана „Венеција” на шеталишту поред Дунава, Земинском кеју.
Биста је бронзана, висине 45 цм, а рад је непознатог вајара из око 1936. године. Подигнута је 1989. године, у част двестоте годишњице рођења Давидовића.[1]
Поводом стогодишњице смрти 1938. године, у организацији Одбора за подизање споменика Давидовићу у Смедереву, на челу са др Живадином Стефановићем, тадашњим председником општине Смедерево, одржана је свечаност откривања споменика. Споменик је у бронзи, рад вајара Лојза Долинара, а освештао га је његово преосвештенство браничевски епископ Венијамин. Споменик се налази испред Центра за културу и Основне школе „Димитрије Давидовић”.[2]
Поводом 150-годишњице Сретењског устава 1983. одржан је научни скуп Стваралаштво Димитрија Давидовића. Том приликом постављене су спомен плоче на његовим кућама у Земуну и Смедереву.[3]
^Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 331. ISBN86-441-0014-9.|access-date= захтева |url= (помоћ)