PROFILPELAJAR.COM

Слободан Рајковић
Слободан Рајковић
	Рајковић 2008. године
Лични подаци
Пуно име	Слободан Рајковић
Датум рођења	3. фебруар 1989. (35 год.)
Место рођења	Београд, СФР Југославија
Висина	1,91 m
Позиција	штопер
Сениорска каријера*
Године	Клуб
2005—2007.	ОФК Београд
2007—2011.	Челси
2007—2008.	→ ПСВ Ајндховен
2008—2010.	→ Твенте
2010—2011.	→ Витесе
2011—2015.	Хамбургер
2015—2016.	Дармштат 98
2016—2019.	Палермо
2020.	Перуђа
2020—2021.	Локомотива Москва
2021.	ТСЦ Бачка Топола
2022.	МТК
Репрезентативна каријера**
2007—2010.	Србија до 21
2008—2016.	Србија
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
	* Датум актуелизовања: 21. фебруар 2023.; ** Датум актуелизовања: 4. септембар 2019.

Слободан Рајковић (Београд, 3. фебруар 1989) је српски фудбалер који игра на позицији штопера.

Каријера

Рајковић је из Падинске Скеле, а прошао је млађе категорије ОФК Београда.^[1] За први тим ОФК Београда је дебитовао са само 15 година у сезони 2004/05.^[2] Као 16-годишњак је 2005. године потписао уговор са енглеским клубом Челсијем вредан 5,2 милиона евра.^[2]^[3] Према уговору, Рајковић је играо за ОФК Београд до сезоне 2006/07, а затим прелази у Челси.

У јуну 2007. Челси је одлучио да позајми Рајковића ПСВ Ајндховену.^[4] Након истека позајмице ПСВ је желео да Рајковић остане још годину дана али у Челсију су одбили ту могућност незадовољни његовом минутажом у Ајндховену.

Рајковић међутим није отишао далеко и остао је у Холандији на једногодишњој позајмици у Твентеу.^[5] У јуну 2009. позајмица је продужена за још годину дана. У августу 2010. Рајковић је поново позајмљен овога пута у Витесе заједно са саиграчем из Челсија и младе репрезентације Немањом Матићем.^[6]

Након повратка из Витесеа, Рајковић је током лета 2011. прошао комплетне припреме са Челсијем. Одиграо је неколико пријатељских утакмица, а тадашњи тренер Челсија, Андре Виљас-Боаш је желео да га задржи у тиму.^[7] Ипак због неиспуњавања услова за добијање радне дозволе, Рајковић није могао да заигра за Челси.^[8]

У августу 2011. Рајковић је потписао четворогодишњи уговор са немачким бундеслигашем Хамбургером.^[9] У јулу 2012. био је избачен из првог тима након што се на тренингу сукобио са репрезентативцем Кореје Хјон Мин Соном и покушао да га удари након краће вербалне расправе. Корејанац се измакао и ненамерно ударио главом Турчина Толгаја Арслана који се налазио иза њега. Арслан је са разбијеном аркадом пао на земљу без свести.^[10]^[11] Клуб је пар дана касније реаговао и објавио званично саопштење у коме је стајало да је Рајковић одстрањен из првог тима и да ће морати да пронађе нови клуб, јер за њега нема места у Хамбургу.^[2]

Наредних девет месеци био је ван конкуренције за састав и у немилости тренера Торстена Финка и Барта Ван Марвајка. Тек је доласком Мирка Сломке у фебруару 2014. рехабилитован и враћен у тим ХСВ-а.^[12] Само што се усталио у стартној постави Хамбурга, покидао је лигаменте левог колена на утакмици против Вердера у Бремену (1:0) и пропустио остатак сезоне.^[13] За четири сезоне у дресу ХСВ-а наступио је на само 42 бундеслигашка сусрета и постигао два гола.

Крајем септембра 2015. је потписао уговор са немачким Дармштатом.^[14] За овај клуб је у сезони 2015/16. наступио 15 пута у Бундеслиги. Почетком августа 2016. је прешао у италијански Палермо.^[15] Током прве сезоне у екипи Палерма, имао је проблема са повредама због чега је мало играо.^[16] Палермо је у сезони 2016/17. испао из Серије А, па је Рајковић у наредне две сезоне играо у друголигашком рангу - Серији Б. У сезони 2018/19. Рајковић је био стандардан у екипи Палерма који се борила за повратак у Серији А.^[17]^[18] Палермо је сезону у Серији Б завршио на трећем месту и обезбедио је пласман у бараж за Серију А, али је због финансијских неправилности избачен у трећи ранг - Серију Ц.^[19] Након тога Рајковић напушта клуб.

Први део сезоне 2019/20. је био без ангажмана. Током новембра 2019. је тренирао са Партизаном,^[20] али ипак није потписао уговор. У јануару 2020. се вратио у Италију и потписао за друголигаша Перуђу.^[21] У августу 2020. је потписао за Локомотиву из Москве,^[22] али је већ у јануару наредне године са њим раскинут уговор.^[23]

Почетком септембра 2021. године је потписао уговор са екипом ТСЦ из Бачке Тополе.^[24] На свом дебитантском наступу, 25. септембра 2021. на ТСЦ арени, Рајковић је био стрелац победоносног гола којим је савладана новосадска Војводина (1:0).^[25] Наступио је на укупно пет утакмица за ТСЦ током првог дела такмичарске 2021/22. у Суперлиги Србије, након чега је у зимском прелазном року прешао у мађарског прволигаша МТК.^[26]

Репрезентација

Већ као 16-годишњак постаје регуларан члан младе репрезентације Србије. Наступао је на Европском првенству за младе 2007. и на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. На утакмици последњег кола групне фазе против Аргентине у оквиру Олимпијског турнира, Рајковић је пљунуо судију после чега је суспендован на годину дана из свих клупских и репрезентативних такмичења,^[27] али је после жалбе Фудбалског савеза Србије та казна важила само за репрезентативне мечеве. За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 2008. на утакмици против Републике Ирске.