Сиви дом је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд. Серија има 12 епизода и снимана је током 1984. и 1985. године, а премијерно је емитована 1986. године.
Радња серија се бави животом штићеника у Васпитно поправном дому за децу и омладину у Крушевцу. Аутори серије били су сценариста Гордан Михић, и режисер Дарко Бајић. У серији су поред Бате Живојиновића, Драгана Николића, Мише Јанкетића, Ђурђије Цветић, Боре Тодоровића и Жарка Радића, глумили и тада млади глумци, којима су ово биле прве веће улоге: Бранко Видаковић, Зоран Цвијановић, Жељка Цвијетан, Дубравко Јовановић, Андријана Виденовић, Никола Којо, Мирјана Јоковић...[1]
Тематика серије
Серија је настала на основу аутентичних прича и са њом је покушано да се одговори на многа питања: Како се стиже у овакав дом? Шта је узрок чињеници да неко, ко има само четрнаест, петнаест или шеснаест година, постане криминалац и убица? Да ли су то разрушена породична огњишта, разводи родитеља, беда и неимаштине, алкохолизам, дрога, мржња? А опет, у таквим домовима има и деце из условно речено сређених и добростојећих породица.
Серија приказује шта јунаке филма доводи на пут преступа. Приказује и њихове васпитаче, њихове приватне животе које је често тешко одвојити од пословног.[2]
Сиви дом уметнички обрађује проблематику малолетничке делинквенције, тему толико присутну у савременом друштву да свакако заслужује да се о њој изблиза говори.
Кроз појединачне епизоде појављују се ликови:
- ситни лопов Робија (Бранко Видаковић), који, ипак, није без савести, и његов нераздвојни друг Петко (Љубомир Тодоровић), као колебљиву личност зависну од вође;
- Микша (Мима Караџић), бунтовника спремног да подбада на побуну;
- Црни (Бранислав Лечић), и његова непрестана борба да сталним бекствима осведочи властиту слободу и индивидуалност;
- Шојка (Зоран Цвијановић), размажени господичић који поткупљује своје другове;
- Кец (Душан Петковић), дечак који се нада да ће проблематична мајка једном доћи по њега;
- Матић (Дубравко Мијатовић) и Савка (Жељка Цвјетан) и њихова дирљива љубавна прича;
- Велизар (Никола Којо), прерано одрастао момак и ситни провалник који преузима улогу заштитника своје породице и слабијег друга;
- Шиља (Жарко Лаушевић), који је једини већим делом серије приказан по изласку из дома, и његова стоичка настојања да, упркос криминалној прошлости, пронађе нормалан живот.
Са друге стране, кроз прототипне личности васпитача Зеке (Драган Николић) и Белог (Миша Јанкетић) покренуто је опште питање разрешења проблема малолетничке деликвенције, са разореном породицом као својим наличјем.[3]
Списак епизода
| Епизода
|
Прво приказивање
|
| 1. Хроми
|
2. фебруар 1986.
|
| 2. Гуштер
|
9. фебруар 1986.
|
| 3. Робија
|
16. фебруар 1986.
|
| 4. Шиља
|
23. фебруар 1986.
|
| 5. Велизар
|
2. март 1986.
|
| 6. Катић
|
9. март 1986.
|
| 7. Коске
|
16. март 1986.
|
| 8. Дебос
|
23. март 1986.
|
| 9. Васпитачи
|
30. март 1986.
|
| 10. Црни
|
6. април 1986.
|
| 11. Кец
|
13. април 1986.
|
| 12. Крик
|
20. април 1986.
|
Улоге
Остале улоге ▼
Комплетна ТВ екипа ▼
Каскадери
Песма
Остала је упамћена песма из Сивог дома, Све што желим у овом тренутку, коју изводи група Фар.[3]
За потребе серије, требала је тужна песма, која ће се лако уклопити у драму. По речима Александра Филипа, који глуми Музичара, снимали су сцену у учионици где је он требало да свира на усној хармоници, а остали ученици, односно глумци и статисти, да певају. Прво је предложено да се отпева песма Једне ноћи у децембру, али им није успело. У шали је речено да су чак ,,упропастили песму”. Међутим са нумером Све што желим у овом тренутку, је ишло много боље.[4]
Текст песме: Све што желим у овом тренутку
Све што желим у овом тренутку,
иди, иди из живота мога.
Срце ми је изгорело моје,
а душа је остала без свога…
Реф.
Не, нећу плакати,
срце ми је пуно радости.
Не, нећу плакати,
срце ми је пуно радости.
Весело ми с тобом некад беше,
ал’ кад је са неба звезда пала,
сад ми оста само бледа слика,
што ми твоја сестра једном дала.
Реф.[4]
Види још
Референце
Спољашње везе
