Радован Миљанић (Панчево, 24. фебруар 1952 — Београд, 25. октобар 2021) био је српски глумац.
Биографија
Дипломирао је глуму 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића монодрамом Приче кнеза Мишкина, по Идиоту Фјодора Достојевског. Био је велики пријатељ са Борисом Комненићем.
Током каријере одиграо је бројне улоге на сцени матичног Народног позоришта у Београду, међу којима се посебно истичу оне у комадима „Велика драма“ и „Тесла или прилагођавање анђелима“.
Осим у позоришту, остварио је велики број улога на телевизији и великом платну. Прву улогу одиграо је 1972. године у ТВ филму „Синови“. Играо је у познатим серијама, какве су Сиви дом и Бољи живот, али и филмовима, као што су били Чавка или Директан пренос.[1]
За улогу Пиксија у представи Последња потера за златом и улогу Младена у представи Јовча добио је Похвале Народног позоришта у Београду.[2]
Изненада је преминуо у Београду, 25. октобра 2021. у 70. години.[3]
Улоге
Позоришне улоге
- Ненаграђени љубавни труд (Бирон)
- Приче кнеза Мишкина (Мишкин)
- Солунци говоре (Лисијен Рејн, Огист Албер)
- Рат и мир (Пеђа Верховенски)
- Лењин, Стаљин, Троцки (Јагода)
- Како засмејати господара(Професор Мирковић)
- Тетовиране душе (Тетовирач)
- Последња потера за златом (Пикси)
- Је ли било кнежеве вечере? (Радулашки)
- Сирано де Берержак (Ле Бре)
- Јовча (Младен)
- Вожд Карађорђе и Књаз Милош (Цар Александар)
- Конак (Пуковник Лешјанин)
- Дон Жуан (Диманш)
- Тесла или прилагођавање анђела (Џон Смит)
- Маска (Корнелије Станковић)
- Уби ме прејака реч (Бранко Миљковић)
- Сан летње ноћи (Тома Њушка)
- Максим Црнојевић (Дужд од Млетака)
- Вирус (Владимир)
- Букефал Александра Македонског (Аристотел)
- Уображени болесник (Доктор Пиргон)
- Госпођа министарка (Теча Панта)
- Велика драма (Поп Стојан, Бранко Лазовић, Саво Вукотић-Цицко)
- Зечји насип (Професор Влада)
- Три сестре (Кулигин)
- Таленти и обожаваоци (Нароков)
- О примерима добра и зла (Ф.М.Достојевски)
- Коштана – Жал за младост (Хаџи Тома)
- Кафкин К (Макс Брод)
- Покојник (Адолф Шварц)
- Како је диван тај призор (Ђорђе Станојевић)
- Велика драма (генерал Саво Вукотић-Цицко)
- Васа Железнова и други (Јевсеј Митрич Бајмаков, Мељников, Тихон Вјалов)
- Госпођа министарка (Теча Панта)
- Опасна -љубавна- игра (др Базил Омски)
- Власт (секретар)
- Матичар (матичар)
Референце
Спољашње везе