Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску

Краљев дворац
Дворац краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску
Опште информације
МестоХан Пијесак
Држава Босна и Херцеговина
Врста споменикадворац
Време настанка1921
Тип културног добраНационални споменик Босне и Херцеговине

Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску налази се у Хан Пијеску и представља једину краљевску резиденцију у Босни и Херцеговини. Саграђена је 1921. године, за потребе краља Александра Карађорђевића. Дворац је у Другом свјетском рату дјелом оштећен, после рата служио је као резиденција државних службеника. Изгорио је у пожару 2005. године. Води се као национални споменик Босне и Херцеговине.[1]

Историја

Крајем 19. и почетком 20. вијека у Хан Пијеску боравили су Аустроугарски службеници, који су вршили мјерења квалитета ваздуха ханпјесачког подручја. Мјерењима је установљено да је Хан Пијесак простор са највишом концентрацијом озона у Европи, природна ваздушна бања. Чист ваздух, пространства бујне и високе црногоричне шуме измијешана са неколико бјелогоричних врста и висока концентрација озона погодовали су болесном цару Фрањи Јосифу. Стручњаци царевине су у то вријеме направили геодетску карту насеља и његове околине и дошли до закључка да је планински амбјент изузетно погодан за развој елитног туризма. Направљене су скице и плланови за изградњу монденског насеља за великане. Планирана је изградња љетниковца за Цара, али и још 17 врхунских одмаралишта различите величине. Планове Аустроугарске омело је Први свјетски рат.[2][3]

Боравећи у Сарајеву престолонасљедник Александар информисан је о налазима аустоугарских стручњака о атмосферско-климатским потенцијалима ханпјесачког подручја који могу бити искориштени у здравствене сврхе. Тада је предложено будућем краљу да би за њега и његову породицу било добро да у Хан Пијеску изграде објекате који би повремено користили, јер ту има највише озона и представља прави природни санаторијум. Одмах по доласку у Београд краљ је упутио своје стручњаке да сагледају оправданост изнијете иницијативе, а убрзо је објелодањена одлука.[4]

Видовдански устав потписан у Хан Пијеску

„На Хан Пијеску до којега је долазила Српска војска за вријеме офанзиве у Босни 1914. године биће подигнут ловачки замак у којем ће Престолонасљедник становати за вријеме лова по босанским планинама.“[5]

За изградњу је искориштена је аустроугарска документација преузета из Сарајева и израђена пројектна документација по којој ће се градити објекти, а краљ је званично одобрио изградњу виле.

„У новембру 1920. године Управа двора Његовог величанства Краља оверила је пројекат заведен у Сарајеву под број Н 4322/14 којим се у Хан Пијеску треба да гради Дворац назван Ловачки дом.“[6]

Градња дворца је почела 1919. године, а саграђен је 24 мјесеца касније[3], док је градња цјелог краљевог комплекса завршена је 1924. године. Управа двора је од Грађевинске дирекције Сарајево 23. октобра 1924. године под бројем 10622 добила докуменат и констатовала довршење државних зграда у Хан Пијеску које ће служити за краљеве потребе.[2] Саграђена је 1923. године и дворска црква којој је кумова Александар лично. У склопу објеката налазили су се и први тениски терени у Краљевини Југославији.[7]

Управи Краљевог дворца на Хан Пијеску- надзорнику Драгутину Јилеку, 1930. године.

Заузет државничким обавезама, лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића.[8] Краљу је додјељено и Дворско ловиште од 74 квадратна километра (карту ловишта погледати у галерији слика).[9] По завршетку био је веома задовољан. Често је са породицом долазио у Хан Пијесак. Ту су поред краља, касније престолонаследника и њихове породице, долазили министри из владе, генерали и други достојанственици. Долазили су и разни државници. Примао је амбасадоре, изасланике и слично. У истом је проводио вријеме, обављао државничке послове и одмарао се. Постоје извори по којима је овдје потписан и Видовдански Устав. Краљ је у резиденцији примио у посјету и Кемала Ататурка, турског реформатора, приликом посјете Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.[10] У дворцу је био угошћен и премијер Турске Мустафа Исмет Инени, априла 1937. године.[11] До почетка рата премијер Стојадиновић је често боравио на Хан Пијеску.[12]

Милан Стојадиновић са министрима испред дворца, после сједнице на Хан Пијеску 1936. године
Списак дворских објеката

У Априлском рату краљ Петар Други, при повлачењу боравио је у дворцу. Међутим локација је убрзо била откривена и нападанута од стране њемачке авијације. Карађорђевићи су се спасили бијегом кроз скровиште и тунел чији се улаз налази крај дворца. Пут су наставили из Хан Пијеска ка Палама.[3]

Послије окупације Краљевине Југославије, дворац су запосјеле окупационе трупе. Ослобођењем Хан Пијеска, од стране југословенске војске у отаџбини под командом Аћима Бабића августа 1941. године, па до јануара 1942. године, дворац су користиле службе југословенске војске у отаџбини. У дворцу је била смјештена устаничка болница. У догађајима који су познати и као Друга непријатељска офанзива, 20. јануара 1942. године, у Хан Пијесак улазе њемачке јединице. Рањеници, болесници и особље болнице углавном су евакуисани. Остало је осам тежих рањеника које су Нијемци побили, а народ их је касније у близини објекта и сахранио. Са упадом у дворац Нијемци, траже сребрно посуђе и новац, вриједније ствари товаре у припремљена возила (намјештај израђен у дуборезу и друге експонате) и одвозе у Трст. Од краја јануара 1942. године до јесени 1943. године дворац су користили Нијемци и усташе. Партизанске снаге у јесен 1943. године поново ослобађају Хан Пијесак. Тада њемачко-усташки авион бомбардује дворац и пошто је био од дрвене грађе брзо је изгорио.[13]

После ослобођења одлуком из 1946. године, дворац је обновљен, а назив му је преименован у Титов дворац. Служио је за потребе Савезног планинског добра, а касније Војно — планинског добра под управом гарнизона и команде гарде из Београда. Први управник дворца био је капетан Илија Зобеница, а најдуже је управник био Љубо Шаргић. Крајем 80-тих година објекат је као вила „Босанка“ био под управом 7. војне области из Сарајева. Војни гарнизон у Хан Пијеску обезбјеђивао је дворац. У њему је било нешто нађеног намјештаја из краљевог времена. Послуга у вили дворца већином је коришћена из хотела у Хан Пијеску који је био у саставу Војно планинског добра.[13] У њему је често боравио Милан Жежељ. Вила је годинама квалитетно одржавана, а већина раритетног и репрезентативног намјештаја из времена краља Александра била је сачувана, све до седамдесетих година, када почиње вријеме небриге. После смрти Тита, дворац полако почиње да пропада.[8]

У току Одбрамбено-отаџбинског рата, дворац користила Војска Републике Српске. Од 2004. године пренијет је у власништво општине, али нису изнађена средства за његову обнову, одржавање и стављање у функцију. У љето 2005. године дворац је изгорио.[13]

Галерија

  • Вила из комплекса краљевог дворца
    Вила из комплекса краљевог дворца
  • Дворско ловиште у Хан Пијеску, површине 74 квадратна километра, карта из 1924. године.
    Дворско ловиште у Хан Пијеску, површине 74 квадратна километра, карта из 1924. године.
  • Дворац после Другог свијетског рата
    Дворац после Другог свијетског рата

Види још

Референце

  1. ^ „КОНС бр.269”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 02. 01. 2017. 
  2. ^ а б Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 45
  3. ^ а б в Абазовић, Д. (2014). Судбина Љетниковца краљевске породице Карађорђевић, у Хан Пијеску. Србски ФБРепортер .
  4. ^ Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 44-46
  5. ^ Политика, Београд, 25. септембар 1920, стр. 3.
  6. ^ Архив Југославије, Фонд 91-136-74
  7. ^ Др Радован Пилиповић директор Архива Српске православне цркве, Отварање изложбе Краљев Дворац у Хан Пијеску -ЈУ Народна библиотека "Бранко Чучак", минут 45:42
  8. ^ а б Беатовић, В. (2012). Двор Карађорђевића у Хан Пијеску. Фронтал .
  9. ^ Др Радован Пилиповић директор Архива Српске православне цркве, Отварање изложбе Краљев Дворац у Хан Пијеску -ЈУ Народна библиотека "Бранко Чучак"
  10. ^ Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 46,47
  11. ^ Време, Београд, 19. април 1937
  12. ^ Време, Београд, 27. август 1936
  13. ^ а б в Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 48

Литература

  • Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4.