PROFILPELAJAR.COM

Ранко Алимпић
Ранко Алимпић
	Ранко Алимпић
Лични подаци
Датум рођења	21. март 1826.
Место рођења	Накучани, Османско царство, данас Србија
Датум смрти	19. новембар 1882. (56 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија
Војна каријера
Служба	1842 — 1878.
Чин	Генерал

Ранко Алимпић (Накучани код Шапца, 9. март(по ст. кал.)/21. март 1826. — Београд, 7. новембар(по ст. кал.)/19. новембар 1882) је био генерал српске војске, министар грађевина, командант Дринске дивизије и Дринског корпуса.

Биографија

Рођен је у Накучанима од оца Марка, земљорадника, и мајке Филипе, рођене Јеротић из села Синошевац.^[1] Основну школу завршио је у Накучанима и Шапцу, а гимназију у Крагујевцу 1842. године. Исте године ступио је у војну службу где брзо напредује: од 1845. је потпоручник, од 1858. штапски капетан, од 1859. мајор, од 1862. пуковник и од 1876. генерал.

Од 1846. до 1852. студирао је војне науке у Берлину и Потсдаму. Био је професор (1852–1859) па начелник (1859–1860) Артиљеријске школе у Београду.

У периоду 12. август 1860. — 20. фебруар 1861. био је начелник Подринског округа.^[2] Осим тога био је начелник Крајинског и начелник Пожаревачког округа. Био је члан Либералне партије и присталица Обреновића. Његова супруга Милева била је ћерка Петра Вукомановића, брата кнегиње Љубице. Нису имали деце.

За време турског бомбардовања Београда непосредно после инцидента на Чукур-чесми, командовао је српским снагама у граду. Од 1873. до 1874. године био је министар грађевина, затим члан Државног савета.

У септембру 1875. постављен је за команданта снага уз границу на Дрини, где организује добровољце за борбу против Турака у Босни и Рашкој^[3]. Овај рад прекида српска влада у јануару 1877. под спољним притиском.^[3]

Након победе над Турцима у Бици на Старачи код Бијељине, 21.07.1876, кнез Милан му је доделио орден Таковског крста^[3].

У српско-турском рату 1876-1877 командује Дринском војском и продире у Семберију у току јула 1876. У септембру се повлачи из Босне због упућивања појачања Моравској и Ибарској војсци, које су у тешкој ситуацији због притиска Турака на јужном фронту.

Од 1878. до 1880. опет је министар грађевина. Врши припреме у тој улози за градњу железничке пруге Ниш-Врање и Ниш-Пирот.

Умро је у Београду 19. новембра 1882. године. Његова супруга Милева Алимпић написала је књигу „Живот и рад генерала Ранка Алимпића: у свези са догађајима из новије српске историје“, Београд 1892, 738 страна. Њих двоје били су ктитори цркве у Бањи Ковиљачи, порушене после Другог светског рата^[4] и цркве у Накучанима, његовом родном месту.

У Народном музеју у Београду постоји слика „Ранко Алимпић“, рад Стевана Тодоровића. У Шапцу постоји улица Ранка Алимпића.

Види још

Референце

^ Милисав Савић: „Дринска дивизија“, Лозница 2009. године, 234. страна. ISBN 978-86-912717-0-1. COBISS.SR 167983628
^ Бранко Шашић: „Ранко Алимпић - први подрински генерал“, Шабац 2003. године, 176 страна; приказ књиге у часопису Museum 5/2004, 373. страна, аутор др Момчило Исић
^ ^а ^б ^в Алимпић, Милева (1892). Живот и рад генерала Ранка Алимпића у свези са догађајима из најновије српске историје. Београд: Српска краљевска државна штампарија. стр. 504, 588, 639.
^ „Arhitektura”. www.banja-koviljaca.com. Архивирано из оригинала 18. 01. 2010. г.