Повеља Европске уније о темељним правима је акт Европске уније донет у редовном законодавном поступку у сврху јачања заштите темељних права у светлу промена у друштву, друштвеног напретка научног и технолошког развоја свог духовног и моралног наслеђа. Штити одређена политичка, друштвена и економска права грађана Европске уније. Саставила га је Европска конвенција и свечано прогласила 7. децембра 2000. Европски парламент, Савет министара и Европска комисија. Међутим, његов тадашњи правни статус био је неизвестан и није имао пуни правни ефекат^[1] све до ступања на снагу Лисабонског уговора 1. децембра 2009.

Европска унија мора поступати и усвајати законе у складу са Повељом, а судови правде ЕУ ће прекршити законодавство које су усвојиле институције ЕУ које му се супротстављају. Повеља се односи на институције Европске уније и њене државе чланице када спроводе право Европске уније.

У Повељи се изјављује да се Европска унија темељи на недељивим, универзалним вредностима људског достојанства, слободе, једнакости и солидарности на начелима демократије и владавине права.

Повеља садржи око 54 чланака подељених у седам наслова. Првих шест наслова бави се материјалним правима под насловима: достојанство, слободе, једнакост, солидарност, права грађана и правда, док се последњи наслов бави тумачењем и применом Повеље. Велики део повеље заснован је на Европској конвенцији о људским правима, Европској социјалној повељи, судској пракси Европског суда правде и постојећим одредбама права Европске уније.

• Први наслов (достојанство) гарантује право на живот и забрањује мучење, ропство, смртну казну, еугеничке праксе и клонирање људи. Његове одредбе се углавном заснивају на ЕКЉП-у, иако члан 1 уско одражава члан 1 немачког основног закона.
• Други наслов (слободе) обухвата слободу, лични интегритет, приватност, заштиту личних података, брак, мисао, религију, изражавање, окупљање, образовање, рад, имовину и азил.
• Трећи наслов (равноправност) обухвата једнакост пред законом, забрану сваке дискриминације укључујући на основу инвалидитета, старосне и сексуалне оријентације, културне, верске и језичке разноликости, права деце и старијих особа.
• Четврти наслов (солидарност) покрива социјална и радничка права, укључујући право на поштене услове рада, заштиту од неоправданог отпуштања и приступ здравственој заштити, социјалној и стамбеној помоћи.
• Пети наслов (грађанска права) обухвата права грађана ЕУ као што су право да гласају на изборима за Европски парламент и слободно кретање унутар ЕУ. Такође укључује неколико административних права, као што су право на добру администрацију, приступ документима и подношење петиције Европском парламенту.
• Шести наслов (правда) покрива питања правде као што су право на ефикасан правни лек, поштено суђење, претпоставка невиности, принцип законитости, не-ретроспективност и двострука угроженост.
• Седми наслов (опште одредбе) односи се на тумачење и примену Повеље.

Европска унија је покушала да повећа профил Повеље како би грађани били више свесни својих права. На пример, Агенција за основна права ЕУ произвела је апликације за иОС^[2] и Андроид^[3] са текстом Повеље на свим језицима ЕУ и сродним информацијама. Такође је објавио мини верзије повеље на свим језицима ЕУ.

ФРА је 2010. расписала тендер за песнике да Повељу претворе у 80-минутну епску песму, са музиком, плесом и мултимедијалним елементима. Ово је такође требало да подигне свест и да поједностави законски текст на разумљивији језик.^[4][5][6]

• Смртна казна у Европи
• Европска социјална повеља
• Темељна људска права
• Људска права
• Европски суд за људска права
• Европска повеља о регионалним и мањинским језицима
• Савет Европе
• Универзална декларација о људским правима

• Peers, Steve; Ward, Angela, ур. (2004). The EU Charter and of Fundamental Rights: politics, law and polity. Oxford: Hart Publishing. 
• Antoniou, Anastasios (2009). „Increasing Rights' Protection in the EU: The Charter of Fundamental Rights in Trajectory of Enforcement”. Hellenic Review of European Law (4): 97. Архивирано из оригинала 25. 12. 2009. г.