Перо Латиновић (Врточе, код Петровца, 1918 — Београд) био је учесник Народноослободилачке борбе, мајор ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија
Перо Латиновић је рођен 1918. године у Врточу (заселак Кула),[1] код Петровца. Отац му је био Ђуро Ђуран, звани Ђуђо и Лиђо. Мајка му је била Мика Пилиповић Дајановић из Врточа, која је била Ђуђина прва жена. Након њене смрти Ђуђо се поново оженио.[2][3] Перо је одрастао у вишечланој породици са четири брата и двије сестре. Браћа Илија и Никола су такође били борци НОР-а. Потиче из земљорадничке породице. Прије рата био је радник.[4] Женио се два пута. Из првог брака, са супругом Мицом, добио је сина Слободана и ћерку Љиљу. Други пут је оженио је Даницу Атлагић Перкић из Врточа, са којом није имао дјеце.[3]
По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка. 27. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Борио се у саставу Треће крајишке бригаде. Важио је за поузданог борца, који је у нападу био међу првима, а у оступању међу посљедњима.[2]
Члан КПЈ постао је 1944. године.[4] Учесник је Битке на Сутјесци[5] и Битке на Неретви.[2]
У рату је обављао више дужности. Почетком рата био је борац. Борио се у саставу врточке чете[2] (касније 2. чете 1. батаљона) Треће крајишке бригаде, а потом и у саставу 2. батаљона Треће крајишке бригаде. Крајем рата био је командир чете.[5] У рату је рањаван. Рањен је 1943. године на Радуши, током Битке на Неретви.[2]
Након рата служио је као официр у ЈНА. Радио је на пословима безбједности.[1] Пензионисан је у чину мајора.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941.[2]
Живио је у Београду. У Београду је умро, а тамо је и сахрањен.[2]
Види још
Референце
