Отписани је југословенскателевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд1974. и 1975. године. Серија прати авантуре младих илегалаца у окупираном Београду за време Другог светског рата. Настала је по књизи Драгана Марковића, а упоредо са снимањем серије, снимљен је и филм „Отписани“, који представља спој прве две епизоде серије (за разлику од серије, која је снимљена у црно-белој техници, филм је снимљен у боји). Због велике популарности серије, две године касније, снимљен је наставак под називом „Повратак отписаних“.[1]
С обзиром на то да је серија поводом 50 година од премијерног приказивања дигитално рестаурисана у Центру за дигитализацију ТВ архива РТС, дигитализована верзија серије се од 29. августа2024. године емитује на Првом програмуРадио-телевизије Србије, сваког четвртка у 22 часа.[2]
Серија је базирана на књизи „Забрањени живот“ Драгана Марковића. Заснива се на споју измишљених и истинитих догађаја из времена илегалног отпора окупатору, током окупације Београда за време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године. Иако доста измењени, многи делови серије су настали према стварним догађајима, као што су - спасавање Александра Ранковића из затворске болнице у Видинској улици, јула 1941; паљење гараже у Гробљанској улици, августа 1941; убиство агената Ђорђа Космајца и Обрада Залада у улици Цара Уроша, марта1942; рад илегалне штампарије у Београду, која је функционисала на две локације, у периоду од 1941. до 1944. године и др. За разлику од првог дела, наставак серије, под називом „Повратак отписаних“ много мање се темељи на стварним догађајима (изузев приказаних борби за ослобођење Београда, октобра 1944. и епизоде „Мост“ у којој је приказан лик учитеља Миладина Зарића, који је самоиницијативно онемогућио рушење тада јединог моста на Сави) и већим делом је плод маште аутора.
Серија и филм били су веома гледани и достигли су култни статус у читавој Југославији, а популарна је и данас па се приликом сваке репризе приказује у ударном термину и самим тим је најгледанији програм. Један од разлога популарности је и тај што, за разлику од филмова и серија сниманих у то време, није приказивала рат из визуре комунистичке партије него из угла обичног света. Исто тако, ликови из серије су веома одударали од стереотипа комунистичких илегалаца. Радило се о обичним људима са друштвене маргине, уличним херојима, шверцерима, студентима - са свим својим људским врлинама и манама. Сам комунизам се у серији веома ретко спомиње и серија је оријентисана на приказивање човека у борби против окупатора и готово је лишена било какве политичке обојености и стога је главни мотив серије „вечна борба добра и зла“.
Поред Прлета и Тихог, главних протагониста, код публике се издвојио и лик негативног јунака, мајора Кригера, у изузетном тумачењу глумца Стеве Жигона, који је том улогом постао једна од глумачких икона југословенске кинематографије и поставио стереотип свих ликова немачких окупаторских војника. Такође, култни статус и популарност доживела је и главна музичка тема серије, композитора Миливоја Миће Марковића, која је популарна од ТВ џинглова, музике на утакмицама и свадбама, весељима до звоњаве мобилних телефона.
Оригинални сценарио који је написао творац серије, новинарДраган Марковић, био је знатно другачији у односу на коначну верзију. С обзиром на то да су га уредници телевизије оценили као књишки, са дрвеним и партијским дијалозима као и непрофилисаним ликовима, као сарадник је ангажован Синиша Павић који је преуредио сценарио, драстично изменивши дијалоге у циљу прилагођавања серије млађим гледаоцима. Како је Павић познавао говор и понашање тадашњих илегалаца, ликови серије су приказани из угла обичног света, чиме су одударали од стереотипа из филмова и серија са сличном тематиком. На крају, Павић је потписан као сарадник на дијалогу, чему се Марковић првобитно противио.[5] Иако је био задовољан његовим учинком, Марковић је касније у интервјуима истицао како је на сценарију радио самостално и без ичије помоћи, због чега је Павић одбио да ради на наставку серије Повратак отписаних.[6]