Општи избори у Босни и Херцеговини 2010. одржани су 3. октобра. На изборима су бирани чланови Предсједништва БиХ, предсједник и потпредсједници Републике Српске, посланици у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине и у парламентима ентитета, као и посланици у кантоналним скупштинама у Федерацији Босне и Хецеговине.
Политички субјекти
На изборима су учествовала 63 политичка субјекта односно 8.242 овјерена кандидата, од тога је било 39 политичких партија, 11 коалиција и 13 независних кандидата.
На изборима је укупно бирано 512 носилаца мандата и то:
За опште изборе у Босни и Херцеговини 2010. регистровано је укупно 3.126.599 бирача, од чега 1.192.182 у Републици Српској и 1.934.417 у Федерацији Бих. Гласање је одржано на 5.276 бирачких мјеста од чега је било 4.981 редовно бирачко мјесто, 145 бирачких мјеста за гласање у одсуству,143 бирачка мјеста за гласање лично, и 7 бирачких мјеста у дипломатско-конзуларним представништвима.
категорија бирача
Република Српска
Федерација Босне и Херцеговине
Босна и Херцеговина
редовни
1.154.757
1.912.720
3.067.477
одсуство
10.581
3.297
13.878
лично
6.878
1.717
8.595
из иностранства
19.966
16.683
36.649
укупно
1.192.182
1.934.417
3.126.599
Излазност
Према подацима Централне изборне комисије излазност на изборима износила је 56,28% од укупног бирачког тијела у Босни и Херцеговини. Излазност у Републици Српској била је 55,64%, у Федерацији Бих 56,42% а у Дистрикту Брчко 64,90%.[1]
Највише гласова у кантоналним скупштинама освојиле су странке које су добиле највише мандата и у парламенту Федерације БиХ. У пет кантона побиједио је СДП БиХ, док је у пет кантона на првом мјесту био ХДЗ БиХ.
Највећу пажњу јавности осим изборних резултата привукли су и коментари на избор Жељка Комшића за члана Предсједништва из реда хрватског народа[2], као и велики проценат неважећих гласачких листића за бошњачког и српског члана Предсједништва.[3]
Примједбе на избор хрватског члана Предсједништва
Поводом избора Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва Бих, Драган Човић, лидер Хрватске демократске заједнице Бих, изјавио је да су Бошњаци још једном изабрали хрватског члана предсједништва те да је једино рјешење за Хрвате у БиХ формирање федералне јединице са већинским хрватским становништвом.[4] Лидер Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик изјавио је да је исти концепт који је коришћен при избору Комшића за хрватског члана Предсједништва, требало да буде спроведен и у Републици Српској, јер су, по њему, Бошњаци масовно гласали за Младена Иванића.[5]
Неважећи гласачки листићи
Коначан број неважећих гласачких листића у избору за српског члана Предсједништва износио је 66.138, или 9,86% од укупног броја гласачких листића, док је у избору за бошњачког и хрватског члана Предсједништва било 74.815 неважећих гласачких листића или 6,81% од укупног броја.[6] Овако велики број неважећих гласачких листића довео је до тога да су многе политичке странке и невладине организације захтјевале од Централне изборне комисије објашњење и истрагу како би се испитали узроци великог броја неважећих листића и отклонила сумња у регуларност избора.[7] Централна изборна комисија најавила је да ће провјерити све неважеће гласачке листиће.[8]
^„Odziv do 19:00 h”(PDF) (на језику: бошњачки, хрватски и српски). Централна изборна комисија. Архивирано из оригинала(PDF) 10. 10. 2010. г. Приступљено 20. 10. 2010.
