На јесен 1862. и почетком 1863. године у Требињу је радила Српска основна нарoдна школа, са малим прекидима до 1918. године.[2] Представљала је прву световну основну школу у којој је настава извођена на српском језику.[2] Основна школа „Јован Јовановић Змај” је почела са радом 1884. године у згради црквене општине у улици Владимира Гаћиновића.[2] Први учитељ је био Стево Делић, а уписано је осамдесет ученика нижих разреда. Након 1918. године Краљевина Југославија је преузела бивше зграде српских основних школа под кирију и у њима је основала државну основну школу.[2] Године 1951—52. школа је прерасла у осмољетку са уписаних 688 ученика.[2]
Године 1960. одлуком Народног одбора Среза требињског су формиране Прва и Друга основна школа које су радиле у неколико школских зграда.[2] ОШ „Јован Јовановић Змај” је радила под називом Прва основна школа у две зграде, обе у центру града, око градске пијаце. Једна је изграђена 1894. године и налазила се у ђачком дому, у којој је пре Другог светског рата била женска домаћинска школа.[2]Друга основна школа је радила у згради у којој је сада Музеј Херцеговине.[2] У недостатку учионичког простора су користили, за одржавање наставе физичког васпитања, заједничку салу која је била смештена у данашњем парохијском дому. Почетком осамдесетих се одваја један део ученика у новоизграђене објекте у насељу Горица и Полице (Друга основна школа и Трећа основна школа), а Прва основна школа се пресељава из тадашње зграде у простор у Старом граду.[2]
Године 1974. долази до интеграције и формирања Центра основних школа и предшколских установа.[2] Школске 1983—84. године се пресељава у данашњу школску зграду у насељу Брегови и под истим називом ради до 17. маја 1995. године када мења назив у Основна школа „Јован Јовановић Змај”.[2] На школској седници 28. фебруара 2012. године је одлучено да школа промени назив у ЈУ Основна школа „Јован Јовановић Змај” Требиње, као и да се нови назив користи од школске 2012—13.[2]
Августа 2019. је школска секција „Мали хуманитарци” прерасла у Удружење „Деца деци”, организовано ради пружања социјалне, психолошке и здравствене подршке деци, која је потом и регистрована у октобру исте године.[3] Данас броји осамнаест наставника и двадесет ученика, сталних чланова и волонтера. Школа садржи и продужени боравак намењен ученицима првог, другог и трећег разреда, организује у хетерогеним групама редовну исхрану, рекреацију пре и након наставе, као и слободно време.[4]
Подручна школа Љубомир је отворена 28. марта 1900. године, а школска зграда је подигнута 1899.[5] У Првом светском рату је радила у континуитету, а у Другом престаје 31. маја 1941. године.[5] Наставни процес се поново успоставио 25. марта 1945. године. Школске 1950—51. године почиње са радом као осмогодишња школа, а 2011—12. одлуком Министарства просвете и културе Републике Српске због малог броја ученика је престала са радом настава у старијим разредима.[5] Ученици се превозе у централну школу школским аутобусом.
Ластва
Изградња зграде подручне школе Ластва је почела 1893, а настава две године касније.[5] Због рата је прекинута 1941. године, а поново се успоставља 1945. када ју је похађало 108 ученика.[5] Из четвороразредне школа прераста у осмогодишњу и прве године броји 162 ученика.[5] У Другом светском рату у школској згради је био смештен Први оперативни штаб за Херцеговину, када су подигнути спомен плоча и спомен чесма.[5]
Дражин До
Изградња зграде подручне школе Дражин До је почела 1931. године, а настава 1933—34.[5] Похађало ју је седамдесет ученика, а први учитељ је био Новак Ђуровић из Даниловграда. Почетком Другог светског рата, априла 1941. године, је настава прекинута, а поновни почетак је забележен 1. септембра 1947. године.[5] У рату је у школској згради, која је била оштећена, била смештена команда мањих италијанских јединица.
Пијавице
Подручна школа Пијавице је затворена 1985, а поновно отварање је било 1947. године у приватној кући Јована Ћука.[5] Школска зграда је почела да се гради следеће године, а настава је почела 1953. Школска зграда је адаптирана и уређена 2011. године и сада служи као ловачки дом.[5]
Домашево
Подручна школа Домашево је затворена 1985, а градња школске зграде је почела 1929. године.[5] Први ученици (40—45) су уписани 1934. године, а први учитељ је био Микаило Ђуровић са Цетиња. Као ни остале школе са овог подручја, није радила 1941—1945. У рату је делимично рушена, а 1961. године је подигнута спомен плоча.
Паројска Њива
Подручна школа Паројска Њива је почела са радом 1931. године, а школска зграда је грађена 1928—1931.[5] Прве године је школа бројала 64 ученика. У току Другог светског рата није одржавана наставе, а у школској згради је било седиште партизанске чете. Након рата је настава одржавана све до 1987. када је подручна школа затворена због малог броја ученика.[5]
Бодироге
Подручна школа Бодироге је отворена 1950. године у приватној згради Луке Бодироге, када је бројала 31 ученика, а престаје са радом 1978.[5]
Аранђелово
Изградња зграде подручне школе Аранђелово је почела 1933. године, а настава 1936, једне године се одвијала у приватној згради Митра Мрдића.[5] Прве године је наставу похађало око 35 ученика.[5] Настава се није одржавала од 1. априла 1941. до ослобођења 1945, када је служила као затвор.[5] Због малог броја ученика је затворена 2003. године, тако да данас у школској згради живи пензионисана учитељица Цвета Гобовић, а учионички простор је доступан потребама мештана.[5]
Ораховац
Подручна школа Ораховац је почело са радом 1934. године у приватној кући Новака Бегенишића, када је уписано 65 ученика, а прва учитељица је била Драгица Вучинић из тадашњег Титограда.[5] Изградња школске зграде је почела 1933. године, у току Другог светског рата није радила, служила је као седиште војних јединица.[5] Подручна школа је затворена 1980. године због малог броја ученика.[5]
Гранчарево
Подручна школа Гранчарево је основана 1936, а престаје са радом 1941—1952. када је отворена у приватној згради Алије Шеховића.[5] Потпуно престаје са радом 1982. године, када је последња учитељица била Ковиљка Којовић.[5]
Загора
Изградња зграде подручне школе Загора је почела 1922. године, а настава 1925—26. када је бројала 46 ученика.[5] Прекинута је због ратних дешавања 1941, а поново је почела 1946.[5] Подручна школа је затворена, а зграда данас служи за потребе мештана.
Сливница
Изградња зграде подручне школе Сливница је завршена око 1932. године.[5] Данас је затворена и представља задужбину америчког исељеника.[5]
Клобук
Настава у четвороразредном одељењу, у подручној школи Клобук, је успостављена 1938. године у кући Косте Стијачића.[5] Први учитељ је био Давид Гаон из Сарајева, а школа је бројала око тридесет ученика.[5]
