Величани се налазе у Поповом пољу.[1] Од 365 дана у години у Величанима, у просјеку само 50 нису сунчани.[1]
Култура
У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Архангелу Михајлу. Активно је и Удружење грађана „Ржани до — Величани“.
Историја
У Другом свјетском рату, 23. јуна 1941. године, усташе су у Величанима ухапсиле 42 Србина, одрасла мушкарца из тог села. У селу Дубљани ухапсили су 18 Срба, а затим су кренули да опколе Попово поље у којем су српски сељаци обрађивали земљу. Тада је поље било поплављено и једино је горњи дио поља био исушен, и тај су дио сељаци обрађивали. Усташе су их опколиле са три стране док је са четврте била вода. У том тренутску у пољу се налазило неколико стотина сељака. Пошто су схватили опасност, дио сељака се покушао пливањем спасити, а они који нису знали пливати нагонили су крупне животиње у воду држећи се за њихове репове очајнички покушавајући да се домогну друге обале. Дио их се подавио, а велики број су усташе ухапсиле и спровеле до основне школе у селу Дубљане (око 200 Срба). Ту су брутално мучени, па одведени до јаме зване Ржани до и ту су поубијани, а неки и живи побацани у јаму. Спасила су се само двојица страдалника, Јово Ковач из Величана и Анђелко Поповић из Дријења. Они су били једни свједоци ових страдања.[2]
Спомен костурница
У Величанима се налази спомен-костурница 200 Срба које су усташе побиле и бациле у јаму Јагодњачу у јуну 1941. године. Остаци жртава усташког покоља су пренесени у заједничку спомен-костурницу у Величанима 1991. године.[3]
Привреда
У Величанима се највише узгаја смоква и винова лоза, од које се прави вино и лозовача.[1] Производи се и љековита траварица на бази лозоваче, позната као Бабина ракија.[1] Клесани камен се продаје у Дубровнику.[1]
Становништво
Насеље је средином 19. вијека припадало Љубинском срезу и имало преко 500 становника.[1] Око 50 становника је крајем 19. вијека отишло на рад у Америку.[1] У вријеме Краљевине Југославије, тридесетих година 20. вијека, пет породица Солунских добровољаца се одселило на Косово, а 4 у насеље Војвода Степа у Банату.[1] У Равни Тополовац код Зрењанина, Гајдобру и друга мјеста је 1945. колонизовано 25 породица.[1] Око 50 породица се одселило у Требиње.[1] Према подацима из јануара 2012, у насељу живи 50 становника у 26 домаћинстава.[1]