Никола Тасић

Никола Тасић
Фотографија академика Тасића
Лични подаци
Датум рођења(1932-01-19)19. јануар 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти15. март 2017.(2017-03-15) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017)[1] био је српски археолог, универзитетски професор и академик.

Биографија

Завршио је Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]

Тасић је био археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду,[3] члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босуту.

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.[4]

Научни радови академика Тасића обухватају све периоде праисторијске археологије[5] на простору између Карпатског базена и Егејског мора.[4]

Након Тасићеве смрти, његова породица је поклонила библиотеку од 1500 књига као и личне предмете Универзитетској библиотеци у Крагујевцу.[6]

Одабрана дела

  • Неолитска пластика, (1973)
  • Праисторија Војводине, (1974)
  • Праисторија југословенских земаља, (1979)
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983)
  • Винча: центар неолитске културе у Подунављу, коаутор са Драгославом Срејовићем и Братиславом Стојановићем (1990)[7]

Референце

  1. ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
  2. ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018. [мртва веза]
  3. ^ „Preminuo arheolog akademik Nikola Tasić”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  4. ^ а б „NAUKA Strast otkrivanja praistorijskog Balkana”. www.planeta.rs. Приступљено 2022-12-13. 
  5. ^ „akademik Nikola Tasić”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  6. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Библиотеку Николе Тасића породица је поклонила Универзитетској библиотеци у Крагујевцу”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-13. 
  7. ^ „[Projekat Rastko] Tasic - Srejovic - Bratislav Stojanovic: Vinca - Centar neolitske kulture u Podunavlju”. www.rastko.rs. Приступљено 2022-12-13. 

Литература

  • Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.

Спољашње везе

Функције у институцијама културе
Директор Народног музеја Србије
2001–2003