Никола Тасић (Београд , 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017 )[ 1] био је српски археолог , универзитетски професор и академик.
Биографија
Завршио је Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954 ) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду , на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[ 2]
Тасић је био археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ , редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду ,[ 3] члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо , Белегиш , Гомолава и Градина на Босуту .
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.[ 4]
Научни радови академика Тасића обухватају све периоде праисторијске археологије[ 5] на простору између Карпатског базена и Егејског мора.[ 4]
Након Тасићеве смрти, његова породица је поклонила библиотеку од 1500 књига као и личне предмете Универзитетској библиотеци у Крагујевцу .[ 6]
Одабрана дела
Неолитска пластика , (1973)
Праисторија Војводине , (1974)
Праисторија југословенских земаља , (1979)
Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита , (1983)
Винча: центар неолитске културе у Подунављу, коаутор са Драгославом Срејовићем и Братиславом Стојановићем (1990)[ 7]
Референце
Литература
Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије , Београд, Библиофон – Who is who, 1995.
Спољашње везе
Међународне Државне Људи Остале