Ненад Шапоња
Лични подаци
Пуно име	Ненад Шапоња
Датум рођења	(1964-04-13)13. април 1964. (60 год.)
Место рођења	Нови Сад, СФР Југославија
Образовање	магистар медицинских наука
Универзитет	Универзитет у Београду
Породица
Супружник	Драгослава Живков Шапоња
Деца	Стефан Шапоња и Филип Шапоња
Родитељи	Марко Шапоња Јелена Шапоња (рођ. Ратковић)
Књижевни рад
Језик стварања	српски
Жанр	поезија, књижевна критика, есеј, путопис

Ненад Шапоња (Нови Сад, 13. април 1964) српски је књижевник, књижевни критичар и путописац.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду (1991), а на Медицинском факултету у Београду је магистрирао из области Социјалне психијатрије (1994). Психијатрију је специјализовао 1993–96, а филозофију студирао на Филозофском факултету у Новом Саду.^[1]

Радио је као лекар опште праксе у Медицинском центру Зрењанин (1991–1992) и као специјализант на Клиници за психијатрију Медицинског факултета у Новом Саду (1993–1996). Од 1997. бавио се књижевношћу као самостални уметник. Био је стални књижевни критичар београдске Политике (1997–2005). Као телевизијски критичар и сарадник Радио-телевизије Војводине уредио је више од 20 сати телевизијског програма из области књижевности. Био је секретар Друштва књижевника Војводине (2000–2003) и један је од оснивача и заменик главног уредника часописа Златна греда.^[1]

„	Људи имају много улога у животу. Ја имам ту срећу или несрећу да имам више различитих занимања и чак образовања… Иако је издавач једно од мојих занимања, оно није кључно. Ја себе доживљавам као писца, као песника, ништа друго… А свачим сам се бавио.	”
— Ненад Шапоња

Године 2002. основао је Издавачку кућу „Агора” са седиштем у Зрењанину и редакцијом у Новом Саду, у којој је као уредник и издавач потписао више од 500 наслова. Бројне књиге које је објавила „Агора” награђене су најпрестижнијим литерарним признањима. Више од 50 књига у Агорином издању добиле су најзначајније домаће и светске књижевне награде. Учестовао је и посетио бројне књижевне сајмове у земљи и свету (Франкфурт, Гетеборг, Болоња, Париз, Буенос Ајрес, Истанбул, Јерусалим, Шарџа, Пекинг, Каиро).^[2]

„

Ја као песник концентрацију имам само кад сам окружен туђим језиком. Никада ме није спопала носталгија, увек ми је занимљиво кад одем негде.

”

Директор је и главни уредник Издавачке куће „Агора” (од 2002). Директор је Културног центра Војводине „Милош Црњански” (од 2021)^[3]. Председник је Друштва новосадских књижевника (од 2019), потпредседник Удружења издавача и књижара Србије (од 2012) и председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (од 2019–2022). Члан је уредништва Летописа Матице српске (од 2021) и главни и одговорни уредник часописа Нова мисао (од бр. 48). Члан је Српског књижевног друштва.

Промотер је постмодерне поетике на нашим просторима, као и особеног интерпретативног приступа делу који подразумева „живљење” књижевности. Откад објављује савремену српску прозу као уредник, не пише о њој, јер сматра да се ради о неспојивим позицијама уредник/критичар.^[4]

Говори енглески језик и служи се немачким језиком.

Живи у Новом Саду. Ожењен је др Драгославом Живков Шапоња, која ради као кардиолог на ИКВБВ у Сремској Каменици.^[5] Имају два сина, Стефана (1991) и Филипа (1999).^[4]

• Бранкова награда, за најбољу прву песничку књигу, за књигу Ђоконда, 1991.
• Просветина награда, за књигу есеја Бедекер сумње, 1997.
• Награда „Милан Богдановић”, за најбољу критику у 1998. години.
• Награда „Мирослав Антић”, за песничку књигу Изглeдaм, дaклe нисaм, 2018.^[6]
• Награда „Мома Димић”, за књигу путописа A Brisel se dâ prehodati lako, 2018/19/20.^[7]
• Међународна награда „Гоцева мисла”, Скопље, 2023.^[8]
• Награда „Кочићево перо”, за књигу Психологија гравитације, 2023.^[9]
• Награда „Теодор Павловић”, за књигу Психологија гравитације, 2023.^[10]
• Новембарска повеља Новог Сада, 2023.^[11]
• Награда „Стеван Пешић”, за књигу песама Психологија гравитације, 2023.^[12]
• Награда „Лаза Костић”, за књигу песама Психологија гравитације, 2024.^[13]
• Награда „Ленкин прстен”, за најлепшу објављену љубавну песму, 2024.^[14]

Пише поезију, есеје и прозу. Његови стихови препознатљиви су у савременој српској поезији због стилске савршености, херметичности и метафизичког увида.

„	Поред оглашавања у „старој“ песничкој форми, што намеће и строгу песничку дисциплину, Шапоњин поетски израз врло је специфичан и осебујан. Наиме, његови су стихови прецизни и деликатни а метафоре и слике суптилне. Одмак од материјалног, од агресивне свакодневне појавности/тривијалности и улазак у сфере идеја и принципа, од естетских до филозофских, чему је овај песник посвећен, захтева и од читаоца пажњу и врло активну сарадњу у спознаји песничког дела. Резултати оваквог манира и светоназора издижу се до висина уживања у интелектуалним конструкцијама и непатвореној поезији која слави снагу језика.	”
— Илија Бакић, PARALELNE STVARNOSTI (NE)POSTOJANJA „Slatka smrt“ Nenad Šaponja; izdavač KOV, Vršac, 2012.

Поезијом, критиком, есејом, интервјуом и путописом заступљен је у часописима, листовима и новинама: Поља (1982–1983, 1986–1992, 1997–1999, 2008, 2017, 2020), Quorum (1990), Књижевност (1990, 1997, 2003, 2012), Улазница (1991, 1997, 1999–2000), Дневник (1991–1992, 1994–2001, 2010, 2016–2019), Градина (1991, 1998, 2010), Књижевна реч (1991–1993, 1998), Писац (1991), Браничево (1991), Летопис Матице српске (1993–2002, 2007, 2020), Књижевна клима (1994), Свитак (1995), Реч (1995, 1998), Свеске (1996–1997, 1999), Међај (1996, 2001, 2004), Политика (1997–2005, 2007), Недељни дневник (1998–1999), Књижевне новине (2000), Руковет (2001), Златна греда (2001, 2004–2005), Кораци (2002, 2007), Повеља (2012, 2017), Ковине (2013–2015), Нова Зора (2013), Наш траг (2016), Novi magazin (2018).^[15]

„	Поезија Ненада Шапоње одликује се поетичком доследношћу какву поседује ретко који индивидуални ауторски пројекат, чак и када имамо у виду шири контекст савременог српског песништва; у оквирима генерације којој припада, његова поетика је, изван сваке сумње, најстабилнија.	”
— Саша Радојчић

Поезијом и кратком причом заступљен је у зборницима и антологијама: Пелуд света: од Ђорђа Сладоја до Иване Васић, Београд 1997; Речи и сенке: избор из транссимболистичког песништва деведесетих, Београд 1997; Spiritus medicorum: antologija poezije lekara, Нови Сад 1998; Nordul sârbesc, Timişoara, 1998; Сто година сто песника, Војводина XX век, Нови Сад 2001; Српска љубавна поезија, Нови Сад 2002; Озарења, 255 српских песника, Београд 2004; Lekari u savremenoj umetnosti Srbije, Нови Сад 2005; Антологија новије српске поезије, Београд 2005; Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja XX veka, Загреб 2006; Orfeu îndrǎgostit, Timişoara 2006; На скривеном трагу, Београд 2008; Pričaj mi… Kikinda Short, version 3.0, Кикинда 2009; Антологија Бранкове награде, 1954–2010, Нови Сад 2010; Писанија, Врање 2013; Песници Новог Сада: панорама, Нови Сад 2019; Нови Сад – песничка престоница: aнтологија српских песника од XVIII до XXI века, Нови Сад 2021.^[15]

„	Дискутабилан је тај термин херметично. То би требало да значи да пишем неку поезију коју је тешко разумети и која је далеко од наше стварности. Можда је далеко од стварности, али оне баналне, потрошиве, испразне. Мој је став, да поезија, ако не оствари комуникацију – ње нема. А комуникација се остварује и преко срца, и преко душе. Другу комуникацију поезија не признаје. Нити ми ишта друго, што комуницира другачије, признајемо за поезију. И зато се не слажем са мишљењем да је моја поезија херметична. Напротив. Пишем са идејом најдубље, најсуштаственије могуће комуникације.	”
— Ненад Шапоња, Nenad Šaponja: Najveće postignuće u životu je kada dođemo do poezije

• Krithi Festival, Кочи, Индија, август 2018.
• Струшке вечери поезије, Северна Македонија, август 2019.
• Међународни фестивал поезије „Орфей”, Пловдив, Бугарска, септембар 2020.
• Pro-Za Balkan, Скопље, септембар 2024.
• Istanbul International Poetry Festival, Истанбул, октобар 2024.
• Timisoara International Poetry Festival, Темишвар, октобар 2024.

• Ђоконда, Матица српска, 1990.
• Одрази варке или Огледало у две душе, Прометеј, 1993.
• Очевидност, Просвета, 1996.
• Море, Просвета, 1998.
• Четири поеме, Просвета, 2000.
• Слатка смрт, Књижевна општина Вршац, 2012.
• Постоји ли додир твоје душе?, Књижевна општина Вршац, 2014.
• Изгледам, дакле нисам, Прометеј, 2017.
• Силазим у тишину тега бачене коцке, Културни центар Новог Сада, 2019.
• Психологија гравитације, Прометеј, 2023.
• Срећна вода, Прометеј, 2024.

• Бедекер сумње, Просвета, 1997.
• Аутобиографија читања, Просвета, 1999.
• Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002.

• A Brisel se dâ prehodati lako, Sajnos, 2018.

Поезија му је превођена на енглески, шпански, италијански, македонски, румунски, словачки, азербејџански, бугарски, руски, словеначки, француски, албански и пољски језик. У целости су преведене следеће књиге:

• Постоји ли допир на твојата душа? (Постоји ли додир ваше душе?), „Македоника литера”, Скопље 2018 – превод на македонски Нове Цветановски.
• O moarte dulce (Слатка смрт), „Brumar”, Темишвар 2019 – превод на румунски Robert Serban и Славомир Гвозденовић; EMAG
• Vyzerám, teda nie som (Изгледам, дакле нисам), „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov”, Братислава 2020 – превод на словачки Зденка Валент Белић; Spolok slovenských spisovateľov
• Görünürəm, demeli yoxam (Изгледам, дакле нисам), „Alatoran”, Баку 2020 – превод на азербејџански Zuar Settarh; LITERAZ
• Dulce muerte (Слатка смрт), „Esquina Tomada Ediciones”, Баранкиља (Колумбија) 2021 – превод на шпански Драгана Бајић; Esquina Tomada
• But Brussels can easily be covered on foot (A Brisel se dâ prehodati lako), „Агора”, 2021 – превод на енглески Вук Тошић.
• [Izdavačeva putovanja po svetu] (A Brisel se dâ prehodati lako), „Al Arabi”, Каиро 2022 – превод на арапском.
• Parezco, pero no soy (Изгледам, дакле нисам), „Esquina Tomada Ediciones”, Баранкиља (Колумбија) 2022 – превод на шпански Драгана Бајић.^[16]
• А Брисел се да преходати лако, Bata press, Скопље, 2023 – превод на македонски Ненад Баткоски
• Psychologia grawitacji (Psihologija gravitaciji ili U tišini tega bačene kocke), Wydawnictwo Ruthenus, Rafał Barski, Кросно – превод на пољски Олга Лалић-Кровицка ISBN 978-83-8395-001-3

• Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995.

• Robert B. Parker, Hladan kao kamen, roman, Agora, 2004. Превод са енглеског на српски.

• Antologija savremene novosadske priče, Stylos, 2000.
• Najlepše pripovetke Pavla Ugrinova, Prosveta, 2002.
• Антологија старе новосадске приче, Stylos, 2003.
• Prosvetina knjiga krimi priče, Prosveta, 2003.
• Стаклена трава Тање Крагујевић, Агора, 2009.
• Павле Угринов, Десет векова српске књижевности, ИЦ Матице српске, Нови Сад, 2013.
• Нова прича Новог Сада, ДНК, Нови Сад, 2019.
• The new story of Novi Sad: a prose panorama, The Novi Sad Writers’ Association, 2022.

1. Zoran Đerić, Poetsko kao simptom ili simulacija, „Književna reč”, 401, 25. septembar 1992, Beograd.
2. Saša Radojčić i Saša Jelenković, Tajanstveni odjek stvari – Pesništvo na kraju veka: Nenad Šaponja, „Književna reč”, 419, 25. jun 1992, 11.
3. Михајло Пантић, „Песнички гласови (врљивост двојности)”, Нови прилози за савремену српску поезију, Приштина 1994.
4. Zoran Đerić, „Postmoderna obeležja”, Vatreno krštenje, Subotica – Sremski Karlovci 1995, 53–54.
5. Bojana Stojanović-Pantović, Umnožavanje tišine, „Reč”, 26, III, Beograd 1996, 110-111.
6. Ненад Грујичић, „Онирички ковитлац”, Плес у негвама, Београд 1998, 229–233.
7. Saša Radojčić, Novi vodič kroz poznate predele, „Reč”, 41, januar 1998, 180–181.
8. Радивој Шајтинац, Свети оче, видности – неизмерно море, „Улазница”, 33, 165/167, 1999, 147–150.
9. Draško Ređep, Bdeti i posmatrati – Reč na dodeli Nagrade „Milan Bogdanović”, „Književnost”, XLIX, 5, maj 1999, 755–756.
10. Nataša Pejčić, Kritika kao kreativan čin – razgovor s povodom: Nenad Šaponja, „Dnevnik”, 18731, 24. mart 1999, 16.
11. Olivera Đurđević, Prepoznati duh vremena, „Nedeljni dnevnik”, 135, 10. septembar 1999, 30–31.
12. Zoran Đerić, Eseji o čitaocu, „Književne novine”, LIII, 1017-1018, 1 i 15 septembar 2000, 13.
13. Душица Потић, „Ненад Шапоња, Одрази варке или огледало у две душе, Прометеј, Нови Сад, 1993”, Тетоважа, Ниш 2000, 330–334.
14. Zoran Radisavljević, Trag o književnom vremenu, „Ulaznica”, 171, jul 2000, 3–5.
15. Тања Крагујевић, „Лавиринт бдења”, поговор у: Ненад Шапоња, Четири поеме, Београд 2000, 101–121.
16. Михајло Пантић, „Ненад Шапоња: језик остаје сам”, Свет иза света: огледи и критике о српској поезији XX века, Краљево 2002, 207–213.
17. Саша Радојчић, „Ненад Шапоња: Море...”, Поезија време будуће, Нови Сад 2003, 50–53.
18. Teofil Pančić, „Zabranjeni grad: Antologija savremene novosadske priče, priredio Nenad Šaponja...”, Na hartijskom zadatku, Novi Sad 2006, 48–50.
19. Енциклопедија Новог Сада, књ. 30, Фог-Шуш, Нови Сад 2009, стр. 427–429.
20. Ksenija Katanić, „Vademekum književno-kritičkih promišljanja: Nenad Šaponja: Iskustvo pisanja...”, Prikazi 2, Novi Sad 2012, 65–67.
21. Саша Радојчић, Путопис душе, „Поља”, 58, 480, 2013, 188–191.
22. Александар Лаковић, „Унутар привида: Ненад Шапоња: Слатка смрт...”, Дневник стихова, Крагујевац 2014, 223–225.
23. Tijana Stanojev Kosanović, Intimni beskraj uporne iluzije, „Nova misao”, 28, 2014, 76.
24. Илија Бакић, (Не)постојања паралелне стварности, „Наш траг”, 1/2, 2016, 23–25.
25. Часлав Ђорђевић, Поетички светови. Девет савремених песника, Зрењанин – Нови Сад 2018.
26. Иванка Косанић, Додир душе читаоца и писца, Ниш 2019.
27. Часлав Ђорђевић, „Књиге, градови и кратка феноменологија путовања: Ненад Шапоња”, Поетички светови. 2, Ескапизам у савременој српској прози, Зрењанин – Нови Сад 2019, 192–204.
28. Зоран Ђерић, „Поеме и песме Ненада Шапоње: Ненад Шапоња: Силазим у тишину тега бачене коцке...”, Поезија као сеизмограф, Зрењанин – Нови Сад 2019, 172–177.
29. Саша Радојчић, „Историја душе”, поговор у: Ненад Шапоња, Силазим у тишину тега бачене коцке, Нови Сад 2019, 225–231.
30. Гордана Влаховић, Ова се књига даде са уживањем преходати, „Кораци”, 53, 1/3, 2019, 177–180.
31. Љиљана Лукић, Поезија као метафора душе, „Нова Зора”, 65/66, 2020, 215–217.
32. Слађана Илић, Дубоко у свету, „Вечерње новости”, 29. 8. 2023.
33. Никола Вуколић, Метафора човекове свеслободе умећа, „Политика”, 7. 10. 2023.
34. Ксенија Катанић, Плес интелекта речима, „Савременик”, Београд, 330-331-332, 2023.
35. Сања Перић, Поезија очима детета, „Дневник”, Нови Сад, 31. 12. 2023.
36. Предраг Јашовић, Лиричност поетичког обрасца, „Багдала”, 539-540, јануар-јун 2024.
37. Саша Радојчић, Поезија као психонаутика, РТС, „Вавилон”, март 2024.
38. Гордана Влаховић, Трагање за равнотежом у себи детета, „Свеске”, 151, с.124-127, Панчево, 2024.
39. Небојша Лапчевић, Поезија отпорна на гравитацију, „Домети”, 2024.
40. Милутин Ж. Павлов, Поетика џепног психогена илити фасцинантна промисао трагалачког умећа, „Поља”, 547, мај –јун 2024.
41. Владислава Гордић Петковић, Лутајућа срца: шта читати ове недеље (Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Нова”, Београд, 27. 8. 2024.
42. Слађана Илић, Вода и ватра (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Вечерње новости”, 10. 9. 2024.
43. Мила Милосављевић, Срећна вода (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Печат”, 6. 9. 2024.
44. Надежда Радовић, У лову на снове (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Данас”, 14/15. 9. 2024.
45. Драгана В. Тодоресков, Огледање у себи и другоме (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Дневник”, 22. 9. 2024.
46. Славица Перовић, Метафизика воде и ветра (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Политика”, 26. 10. 2024.
47. Милутин Ж. Павлов, Лирска геометрија јасно затегнутих тетива српске модерне (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Поља”, новембар-децембар 2024.

• 
• 
• 
  Ненад Шапоња, на уручењу Награде „Мома Димић” 2021.

• Српско књижевно друштво
• Друштво новосадских књижевника
• European Union Prize for Literature Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022)
• Pet dana u Istanbulu – путопис (16. 6. 2016)
• Nenad Šaponja - A Brisel se da prehodati lako (knjiga) (DNK, 3. децембар 2022)

• Мирослав Стајић, Ненад Шапоња, директор КЦВ Милош Црњански: За већу видљивост војвођанских уметника (31. 12. 2021)
• Gordana Nonin, Nenad Šaponja: Vidljivo je najčešće oblikovano od predrasuda (10. 9. 2021)
• Tanjug, Šaponja: Svačim sam se bavio, ali sebe smatram pesnikom (25. 8. 2021)
• Vujica Ognjenović, Nenad Šaponja: Kroz Pjesnika se gledaju vidljivo i nevidljivo (19. 10. 2019)
• Гордана Поповић, Ненад Шапоња: За српске штандове као да је време стало (15. 2. 2019)
• Мирослав Стајић, Ненад Шапоња – Идеал је путовати као неисписана књига (14. 1. 2019)
• Vujica Ognjenović, Nenad Šaponja: Prezirati sve što nas ograničava(12. 1. 2019)
• Ђорђе Писарев, Ненад Шапоња, лауреат песничке Награде ”Мирослав Антић” (29. 4. 2018)
• Вујица Огњеновић, Ненад Шапоња: Живот је тај који поставља питања (13. 3. 2016)
• Vujica Ognjenović, Nenad Šaponja: Najveće postignuće u životu je kada dođemo do poezije (27. 12. 2014)
• Bane Đorđević, Nenad Šaponja: Poezija je osa ovoga sveta (22. 7. 2012)
• Dejan Vujanić, Nenad Šaponja: Živimo u potpunom književnom gluvilu (8. 2.2009)

• The Antonym Magazine – препеви на енглеском језику
• ”Nel profondo sognavo mute parole altrui”, poesie di Nenad Šaponja tradotte da Mia Lecomte e Anastasija Gjurcinova – препеви на италијанском језику

• Слађана Илић, КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Бисер у шкољци (20. 7. 2021)
• Ђорђе Писарев, На маргинама књиге путописа „А Брисел се да преходати лако” Ненада Шапоње (22. 12. 2019)
• Dušan Stojković, Pesme „slatke smrti” Nenada Šaponje (12. 5. 2018)
• Ilija Bakić, PARALELNE STVARNOSTI (NE)POSTOJANJA „Slatka smrt” Nenad Šaponja; izdavač KOV, Vršac, 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022) (15. 1. 2014)
• Tijana Koprivica, Ogledalo: Nesigurno stanište duše

• Хипертрофија ума у поезији Ненада Шапоње – проф. мср Данијела К. Микић Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2022) (2015)

• Predstavljen projekat „Muzej 2021” i Programski savet (23. 12. 2021)
• Ненад Шапоња нови директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” (25. 8. 2021)
• НАГРАДА „МОМА ДИМИЋ” ПИСЦУ НЕНАДУ ШАПОЊИ: Признање уручено на манифестацији „Дани Милована Видаковића” у Сопоту (14. 7. 2021)
• Šaponja na azerbejdžanskom (9. 9. 2020)
• „Путовања откривају колико је свет другачији од општих представа” (3. 12. 2018)
• Збирка поезије Ненада Шапоње „Изгледам дакле нисам” (3. 10. 2018)
• Nagrada „Miroslav Antić” uručena Nenadu Šaponji (18. 3. 2018)
• Пиштало и Шапоња на фестивалу књиге у Индији (6. 3. 2018)
• Улице којима је ходао Борхес (29. 4. 2016)
• Српски писци поново у бечкој „Просвјети” (12. 6. 2014)
• „Slatka smrt” Nenada Šaponje (20. 6. 2012)
• Оснивачу „Агоре” Ненаду Шапоњи награда Зрењанина (29. 12. 2010) 

• Do detalja: Nenad Šaponja (7. 10. 2023)
• Ненад Шапоња - Психологија гравитације (књига) (28. 9. 2023)
• Чaс aнaтoмиje: У пoтрaзи зa културним живoтoм (eмисиja) (8. 10. 2021)
• Сара Арсеновић, У првих пет – културни догађај недеље: Ненад Шапоња (емисија) (12. 9. 2021)
• Nedelja novosadskih pisaca (dan 5) | Nenad Šaponja – NOVA PRIČA NOVOG SADA (11. 1. 2021)
• Мелиха Правдић, Спорови у култури: Издавачки план и ауторска реч, или право? (9. 10. 2020)
• Час анатомије: (Не) Успех у култури (3. 5. 2019)
• У средишту пажње (15. 9. 2017)
• Културни кругови - Гутенбергов одговор (8. 4. 2016)
• Културни дневник: Гост Ненад Шапоња (14. 10. 2024)