Радио је као лекар опште праксе у Медицинском центру Зрењанин (1991–1992) и као специјализант на Клиници за психијатрију Медицинског факултета у Новом Саду (1993–1996). Од 1997. бавио се књижевношћу као самостални уметник. Био је стални књижевни критичар београдске Политике (1997–2005). Као телевизијски критичар и сарадник Радио-телевизије Војводине уредио је више од 20 сати телевизијског програма из области књижевности. Био је секретар Друштва књижевника Војводине (2000–2003) и један је од оснивача и заменик главног уредника часописа Златна греда.[1]
„
Људи имају много улога у животу. Ја имам ту срећу или несрећу да имам више различитих занимања и чак образовања… Иако је издавач једно од мојих занимања, оно није кључно. Ја себе доживљавам као писца, као песника, ништа друго… А свачим сам се бавио.
Године 2002. основао је Издавачку кућу „Агора” са седиштем у Зрењанину и редакцијом у Новом Саду, у којој је као уредник и издавач потписао више од 500 наслова. Бројне књиге које је објавила „Агора” награђене су најпрестижнијим литерарним признањима. Више од 50 књига у Агорином издању добиле су најзначајније домаће и светске књижевне награде. Учестовао је и посетио бројне књижевне сајмове у земљи и свету (Франкфурт, Гетеборг, Болоња, Париз, Буенос Ајрес, Истанбул, Јерусалим, Шарџа, Пекинг, Каиро).[2]
„
Ја као песник концентрацију имам само кад сам окружен туђим језиком. Никада ме није спопала носталгија, увек ми је занимљиво кад одем негде.
Промотер је постмодерне поетике на нашим просторима, као и особеног интерпретативног приступа делу који подразумева „живљење” књижевности. Откад објављује савремену српску прозу као уредник, не пише о њој, јер сматра да се ради о неспојивим позицијама уредник/критичар.[4]
Говори енглески језик и служи се немачким језиком.
Пише поезију, есеје и прозу. Његови стихови препознатљиви су у савременој српској поезији због стилске савршености, херметичности и метафизичког увида.
„
Поред оглашавања у „старој“ песничкој форми, што намеће и строгу песничку дисциплину, Шапоњин поетски израз врло је специфичан и осебујан. Наиме, његови су стихови прецизни и деликатни а метафоре и слике суптилне. Одмак од материјалног, од агресивне свакодневне појавности/тривијалности и улазак у сфере идеја и принципа, од естетских до филозофских, чему је овај песник посвећен, захтева и од читаоца пажњу и врло активну сарадњу у спознаји песничког дела. Резултати оваквог манира и светоназора издижу се до висина уживања у интелектуалним конструкцијама и непатвореној поезији која слави снагу језика.
Поезијом, критиком, есејом, интервјуом и путописом заступљен је у часописима, листовима и новинама: Поља (1982–1983, 1986–1992, 1997–1999, 2008, 2017, 2020), Quorum (1990), Књижевност (1990, 1997, 2003, 2012), Улазница (1991, 1997, 1999–2000), Дневник (1991–1992, 1994–2001, 2010, 2016–2019), Градина (1991, 1998, 2010), Књижевна реч (1991–1993, 1998), Писац (1991), Браничево (1991), Летопис Матице српске (1993–2002, 2007, 2020), Књижевна клима (1994), Свитак (1995), Реч (1995, 1998), Свеске (1996–1997, 1999), Међај (1996, 2001, 2004), Политика (1997–2005, 2007), Недељни дневник (1998–1999), Књижевне новине (2000), Руковет (2001), Златна греда (2001, 2004–2005), Кораци (2002, 2007), Повеља (2012, 2017), Ковине (2013–2015), Нова Зора (2013), Наш траг (2016), Novi magazin (2018).[15]
„
Поезија Ненада Шапоње одликује се поетичком доследношћу какву поседује ретко који индивидуални ауторски пројекат, чак и када имамо у виду шири контекст савременог српског песништва; у оквирима генерације којој припада, његова поетика је, изван сваке сумње, најстабилнија.
Поезијом и кратком причом заступљен је у зборницима и антологијама: Пелуд света: од Ђорђа Сладоја до Иване Васић, Београд 1997; Речи и сенке: избор из транссимболистичког песништва деведесетих, Београд 1997; Spiritus medicorum: antologija poezije lekara, Нови Сад 1998; Nordul sârbesc, Timişoara, 1998; Сто година сто песника, Војводина XX век, Нови Сад 2001; Српска љубавна поезија, Нови Сад 2002; Озарења, 255 српских песника, Београд 2004; Lekari u savremenoj umetnosti Srbije, Нови Сад 2005; Антологија новије српске поезије, Београд 2005; Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja XX veka, Загреб 2006; Orfeu îndrǎgostit, Timişoara 2006; На скривеном трагу, Београд 2008; Pričaj mi… Kikinda Short, version 3.0, Кикинда 2009; Антологија Бранкове награде, 1954–2010, Нови Сад 2010; Писанија, Врање 2013; Песници Новог Сада: панорама, Нови Сад 2019; Нови Сад – песничка престоница: aнтологија српских песника од XVIII до XXI века, Нови Сад 2021.[15]
„
Дискутабилан је тај термин херметично. То би требало да значи да пишем неку поезију коју је тешко разумети и која је далеко од наше стварности. Можда је далеко од стварности, али оне баналне, потрошиве, испразне. Мој је став, да поезија, ако не оствари комуникацију – ње нема. А комуникација се остварује и преко срца, и преко душе. Другу комуникацију поезија не признаје. Нити ми ишта друго, што комуницира другачије, признајемо за поезију. И зато се не слажем са мишљењем да је моја поезија херметична. Напротив. Пишем са идејом најдубље, најсуштаственије могуће комуникације.
Поезија му је превођена на енглески, шпански, италијански, македонски, румунски, словачки, азербејџански, бугарски, руски, словеначки, француски, албански и пољски језик. У целости су преведене следеће књиге:
Постоји ли допир на твојата душа? (Постоји ли додир ваше душе?), „Македоника литера”, Скопље 2018 – превод на македонски Нове Цветановски.
O moarte dulce (Слатка смрт), „Brumar”, Темишвар 2019 – превод на румунски Robert Serban и Славомир Гвозденовић; EMAG
Vyzerám, teda nie som (Изгледам, дакле нисам), „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov”, Братислава 2020 – превод на словачки Зденка Валент Белић; Spolok slovenských spisovateľov
Görünürəm, demeli yoxam (Изгледам, дакле нисам), „Alatoran”, Баку 2020 – превод на азербејџански Zuar Settarh; LITERAZ
Dulce muerte (Слатка смрт), „Esquina Tomada Ediciones”, Баранкиља (Колумбија) 2021 – превод на шпански Драгана Бајић; Esquina Tomada
But Brussels can easily be covered on foot (A Brisel se dâ prehodati lako), „Агора”, 2021 – превод на енглески Вук Тошић.
[Izdavačeva putovanja po svetu] (A Brisel se dâ prehodati lako), „Al Arabi”, Каиро 2022 – превод на арапском.
Parezco, pero no soy (Изгледам, дакле нисам), „Esquina Tomada Ediciones”, Баранкиља (Колумбија) 2022 – превод на шпански Драгана Бајић.[16]
А Брисел се да преходати лако, Bata press, Скопље, 2023 – превод на македонски Ненад Баткоски
Psychologia grawitacji (Psihologija gravitaciji ili U tišini tega bačene kocke), Wydawnictwo Ruthenus, Rafał Barski, Кросно – превод на пољски Олга Лалић-Кровицка ISBN978-83-8395-001-3
Научна студија
Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995.
Превео
Robert B. Parker, Hladan kao kamen, roman, Agora, 2004. Превод са енглеског на српски.
Часлав Ђорђевић, Поетички светови. Девет савремених песника, Зрењанин – Нови Сад 2018.
Иванка Косанић, Додир душе читаоца и писца, Ниш 2019.
Часлав Ђорђевић, „Књиге, градови и кратка феноменологија путовања: Ненад Шапоња”, Поетички светови. 2, Ескапизам у савременој српској прози, Зрењанин – Нови Сад 2019, 192–204.
Зоран Ђерић, „Поеме и песме Ненада Шапоње: Ненад Шапоња: Силазим у тишину тега бачене коцке...”, Поезија као сеизмограф, Зрењанин – Нови Сад 2019, 172–177.
Саша Радојчић, „Историја душе”, поговор у: Ненад Шапоња, Силазим у тишину тега бачене коцке, Нови Сад 2019, 225–231.
Гордана Влаховић, Ова се књига даде са уживањем преходати, „Кораци”, 53, 1/3, 2019, 177–180.
Саша Радојчић, Поезија као психонаутика, РТС, „Вавилон”, март 2024.
Гордана Влаховић, Трагање за равнотежом у себи детета, „Свеске”, 151, с.124-127, Панчево, 2024.
Небојша Лапчевић, Поезија отпорна на гравитацију, „Домети”, 2024.
Милутин Ж. Павлов, Поетика џепног психогена илити фасцинантна промисао трагалачког умећа, „Поља”, 547, мај –јун 2024.
Владислава Гордић Петковић, Лутајућа срца: шта читати ове недеље (Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Нова”, Београд, 27. 8. 2024.
Слађана Илић, Вода и ватра (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Вечерње новости”, 10. 9. 2024.
Мила Милосављевић, Срећна вода (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Печат”, 6. 9. 2024.
Надежда Радовић, У лову на снове (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Данас”, 14/15. 9. 2024.
Драгана В. Тодоресков, Огледање у себи и другоме (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Дневник”, 22. 9. 2024.
Славица Перовић, Метафизика воде и ветра (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Политика”, 26. 10. 2024.
Милутин Ж. Павлов, Лирска геометрија јасно затегнутих тетива српске модерне (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Поља”, новембар-децембар 2024.