Нада Маринковић

Нада Маринковић
Лични подаци
Пуно имеНада Маринковић
Датум рођења(1921-11-25)25. новембар 1921.
Место рођењаКарловац, Краљевина СХС
Датум смрти17. октобар 1998.(1998-10-17) (76 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаЛуди јахачи
La Pasionaria
Легенда о девојци Слободи
Разна лица љубави
Инцест
Наследници
Додир

Нада Маринковић (Карловац, 25. новембар 1921 — Београд,17. октобар 1998) била је југословенска новинарка, књижевница, чланица Удружења новинара Југославије, Удружења књижевника Југославије, почасни члан Удружења књижевника Индонезије и кмерских писаца (Камбоџа), као и чланица Европског друштва културе. За свој рад на ширењу културне и уметничке делатности добила је више домаћих и иностраних признања.[1] Ауторка више од двадесет романа, путописа и есеја.[2]

Биографија

Нада Маринковић рођена је у Карловцу. Детињство и младост провела је у Ваљеву и Земуну, где је и матурирала. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, а постдипломске студије наставила на Сорбони. Студирала је и на Музичкој академији у Београду.[3] Радила је као новинарка, а широј јавности позната је по својим бројним романима и приповеткама.[4]

Године 2004. Историјски архив Београда преузео је лични фонд Наде Маринковић. Грађа коју чине рукописи и објављене књиге, преписка, магнетофонске траке разговора са истакнутим личностима из културе и фотографије смештена је у 29 кутија.[1]

Новинарска каријера

Новинарску каријеру Нада Маринковић је започела у редакцији за културу листа „Политика”. Од 1950. ради на месту уредника и критичара у Литерарној, а потом у Културној редакцији Радио Београда.[3]

Веома много је путовала, објављујући са ових путовања своја запажања. На својим студијским путовањима обишла је већи део Европе, Кину, Индонезију, Хонг Конг, западну и Централну Африку, Мексико, Ирак. Осам пута је боравила у Совјетском Савезу где је, између осталог, посетила читаву европску Русију, Сибир, Грузију, Јерменију и средњу Азију.[3] Путне утиске, есеје, критике, чланке и репортаже објављивала је у многим часописима, као и посредством многих радио-станица.[4]

  • Путовање кроз рано лето, путопис у наставцима о Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Италији (књижевне новине „Телеграм”, 1964)
  • Круг се затвара, путопис у наставцима о Хонг Конгу (загребачки часопис „Форум”, 1969)[4]

Књижевни рад

Поред бројних и различитих чланака и фељтона у домаћој и страној периодици, објавила је у посебним књигама и бројне путописе и путописне есеје, есеје (О уметности), публицистичке записе, биографије и монографије.

Путописи и путописни есеји

  • Кина (1958)
  • Тужни рај, путопис о Индонезији (1965)
  • Станице у времену, путописни есеји (1966)
  • Загонетка часа, путопис (1969)
  • Пагански Ангелус, записи из Африке (1976)[2][3]

Друге важније публикације

  • Смисао и љубав (1956)
  • Јасна пољана (1963)
  • Мир и немир Исидоре Секулић (1974)
  • Вукова Мина (1975)
  • Живот и дело Влаха Буковца (1980)
  • О уметности (1981)
  • Игра огледала: записи о животу и уметности (1983)
  • Сећање на Крлежу (1987)[2][4]

Романи и приповетке

Широј читалачкој публици Нада Маринковић позната је по приповеткама и романима који су доживели по неколико издања. У њима она слави љубав као основни смисао читавог човековог постојања. Пише о страсти и нежности, људским судбинама и патњама. Психолошки нијансира ликове и покреће бројна питања на која искрено настоји да дâ одговор, стварајући дела која и данас плене својом актуелношћу.[2] У својим делима покренула је многе нове теме, али и уздрмала јавност табу-темама, каква је тема инцеста.[5]

  • Свирепе године (роман, 1961)
  • Луди јахачи (роман, 1972)
  • Необичан дар (приповетке, 1973)
  • La Pasionaria (романсирана биографија Долорес Ибарури, 1980)
  • Легенда о девојци Слободи (романсирана биографија Слободе Трајковић, 1980)
  • Прометеј у трагању за ватром (романсирана биографија Милорада Мишковића, нашег прослављеног балетског играча, 1987)[6]
  • Портрет уметнице чистог срца (романсирана биографија самоуке сликарке Иванке Јовановић, 1987)[7]
  • Разна лица љубави (четири романа и тридесет приповедака, 1989—1990)
  • Инцест (роман, 1991)
  • Случај (роман, 1993)
  • Наследници (роман, 1995)
  • Нестајање: сага о породици које више нема (роман, 1996)
  • Додир (роман, 1997)[2][3][4]
  • Вртлог илузије (роман, 2013), недовршени роман, који је братаница Наде Маринковић, Светлана Ољачић Гавриловић пронашла у писаћој машини, после њене смрти.[8]

Референце

  1. ^ а б „Lični fond Marinković”. Istorijski arhiv Beograda. Приступљено 27. 6. 2016. 
  2. ^ а б в г д „Nestajanje (Nada Marinković)”. YellowCab. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2016. 
  3. ^ а б в г д Маринковић 2005, стр. 323
  4. ^ а б в г д Маринковић 1980, стр. 135
  5. ^ „Biografije: Stanice u vremenu Nade Marinković”. RTS. Приступљено 27. 6. 2016. 
  6. ^ „Живот на прстима”. Вечерње Новости. 5. 12. 2003. Приступљено 27. 6. 2016. 
  7. ^ Блечић, Милорад Р. (1989). Рецензија романа Портрет уметнице чистог срца. Сомбор. Архивирано из оригинала 11. 08. 2016. г. Приступљено 27. 06. 2016. 
  8. ^ Божовић, Ратко. „Вртлог илузије: приказ”. Микро књига. Приступљено 27. 6. 2016. 

Литература

Спољашње везе