Рођена је у грађанској породици као ћерка Андреја Милићевића и Радмиле, рођене Симић. Отац јој је био преводилац са француског језика, превео је 36 дела, а мајка је била професорка такође француског језика.[1] Бака Катарина је била дворска дама краљице Наталије Обреновић, а предак по мајци јој је био Алекса Симић.
Радила је од 1944. као спикерка у Радио Београду, где је касније постала редитељка и уредница драмског програма. Иако предложена, није примљена у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Ту је упознала Драгољуба Гуцу Траиловића, тадашњег спикера, каснијег дописника „Политике“ из Париза. Удала се за њега 16. марта1949. године и узела његово презиме.[1] Ипак, њен отац није био на венчању, јер се није могао помирити да му је зет комуниста. Касније је говорила:[2]
Нисам ушла у СКОЈ, али он је ушао у мој живот и веома сам срећна због тога.
Наши сусрети у Београду су створили могућност великих интима. Али, то није за јавност. Знате, он је био један старији господин, а ја једна млада жена.
Из милоште су је звали „Булдожер у бунди“. Бавила се и позоришном режијом, њени комади су увек били авангарда у позоришном животу Београда. Мири у спомен треба рећи да се грозила речи „Авангарда“, одбијала је да њен рад има икакве везе са авангардом и увек је постављала питање: „А шта је то авангарда?“.
Додељено јој признање Удружења америчких позоришних уметника, амбасаде Немачке за допринос на пољу културе, награду коју јој је уручио председник Италије Ђузепе Сарагат. Орден командира уручио јој је француски министар културе Жак Ланг.[6]
У близини Бајлонијеве пијаце у Београду постоји Трг (сквер) Мире Траиловић као и позориште под именом Битеф Театар. Велика сцена позоришта Атеље 212 званично је проглашена за Сцену „Мира Траиловић“.[7]
Поводом сто година од рођења, у Краљевачком позоришту су од 29. јануара до 2. фебруара одржани „Дани Мире Траиловић“.[8]
