Милутин Попадић (Приштина, 1981) српски је песник са Косова и Метохије, теолог и свештеник у Цркви Светог Василија Острошког у Лепосавићу.[1]
Биографија
Рођен је у Приштини, 30. октобра 1981. године, у породици православног свештеника оца Мирослава и мајке Бранке, као четврто најмлађе дете. Основну школу „Вук С. Караџић” је завршио у Приштини, а потом је уписао Богословију „Св. Кирила и Методија” у Призрену, да би због НАТО бомбардовања Србије, морао да напусти Косово и Метохију, те школовање наставља у Богословији „Св. Арсенија Сремског” у Сремским Карловцима. По завршетку средње школе, уписује и завршава Православни Богословски факултет у Београду. Од 2007. године живео је и радио као вероучитељ у ОШ „Стана Бачанин” у Лешку.[2]
Члан је Друштва књижевника Косова и Метохије од септембра 2018. године и удружења песника „Уметнички хоризонт” из Крагујевца.
Библиографија
„Шта би Руси без Пушкина, шта би Енглези да не немају Бајрона, Шпанци без Лорке, Италијани без Петрарке, Индуси без Тагоре, Арапи без Омара Хајама, Срби без Његоша? Питамо се, дакле, шта би Света земља Косово и Метохија без Милутина Попадића?”
|
Божидар Глоговац, рецензент друге књиге песама, о поезији Милутина Попадића
|
Своју прву збирку песама, под називом Порекло објављује августа месеца 2017. године, која, за кратко време добија симпатије читалаца. Осим што пише сјајне песме, Милутин је говорио и на многим трибинама и скуповима, где је, као и у својим песмама, величао Српство и бранио отаџбину. У августу 2018. године издаје и другу збирку песама назвавши је Завештање.[3]
Неке од својих песама Милутин је и отпевао. Највећу пажњу је привукла песма Јунаци са Кошара,[4] посвећена јунацима Битке на Кошарама. Осим ње, Милутин је отпевао и песме: Моја Света земљо, Извор, Мајка. Песме је посветио родном граду Приштини и месту у којем тренутно живи Лешку. У својим песмама, Милутин често говори о страдању свог народа, док у песми Ране мога рода он пише о страдању Срба у Јасеновцу.
Милутин је промоције својих књига имао широм наше земље у Београду, Крагујевцу, Лешку, Лепосавићу, Приштини, Рашки, Крушевцу, Горњем Милановцу...[5] [6]
Референце
Спољашње везе