Пантовић је почео да тренира у родном Новом Саду, у школи фудбала Бистрица 05. Као десетогодишњак је прешао у Војводину.[3] Са својом генерацијом је освојио титулу у пионирској конкуренцији. После тога су на званичном веб-сајту клуба, у јуну 2017, њих десеторица представљени као потписници стипендијских уговора.[6] Пантовић је на крају летњег прелазног рока исте године отишао у београдску Црвену звезду,[7] где је са својом генерацијом наступао под вођством тренера Славољуба Ђорђевића.[8] Следеће године је потписао трогодишњи професионални уговор.[9] Првом тиму Црвене звезде Пантовић је прикључен пред сусрет шеснаестине финала Купа Србије, с екипом Трепче из Косовске Митровице.[10] Дебитовао је на тој утакмици, одиграној у Спортском центру у Старој Пазови,[а] ушавши у игру уместо четвороструког стрелца, Вељка Симића.[13] Тиме је постао први фудбалер рођен 2002. године који је наступио за Црвену звезду.[14] За пролећни део такмичарске 2019/20. уступљен је Графичару.[15] Ту одиграо само шест утакмица услед ванредног стања у Србији због пандемије ковида 19 па је сезона окончана без доигравања.[16] Према писању медија, спортски сектор клуба одбио је понуду Бенфике,[17] а Пантовић је остатак календарске 2020. провео на позајмици у Вождовцу.[18] Како није продужио уговор с Црвеном звездом, пропустио је други део сезоне и по њеном завршетку клуб напустио као слободан играч.[19] Након тога се вратио у Вождовац, с којим је озваничио сарадњу.[1] Уговор је продужен почетком 2023.[20] Током лета исте године, Пантовић је прешао у ТСЦ из Бачке Тополе. Према писању медија, вредност трансфера износила је 300 хиљада евра.[21] Био је стрелац изједначујућег поготка у другом колу Лиге Европе у Групи А, против Олимпијакоса, чиме је ТСЦ освојио први бод у том такмичењу и једини у сезони 2023/24.[22]
Репрезентација
Почетком 2015, Пантовић је позиван на селективно окупљање најмлађег репрезентативног узраста репрезентације Србије, пре него што је наредне године увршен у састав селекције до 14 година, која је учествовала на турниру у Загребу.[23][24][25] Наступио је на сва три сусрета, против селекције домаћина, екипе Црне Горе када је био стрелац те састава Сједињених Америчких Држава.[26][27][28] Следеће године је наступао за старију пионирску селекцију и био учесник двомеча који је репрезентација Србије одиграла с вршњацима из Катара. Постигао је један погодак.[29][30][31] За кадетску репрезентацију дебитовао је у двомечу с Босном и Херцеговином.[32][33] Био је члан омладинске и млађе младе репрезентације.[34] У младу репрезентацију позивали су га вршилац дужностиАлександар Рогић,[35] а потом и новоизабрани селектор Горан Стевановић.[36] Први погодак за селекцију до 21 године старости постигао је у марту 2022. против Северне Македоније.[37] Селектор Драган Стојковић позвао га је у састав сениорске репрезентације за пријатељску утакмицу са екипом Сједињених Америчких Држава у јануару 2023.[38] На том сусрету је дебитовао ушавши у игру уместо Владимира Лучића током другог полувремена.[39]
^ абСурет Купа Србије одигран је 10. октобра 2019.[11] Претходног дана је делегација Црвене звезде враћена са Административног прелаза Јариње те је онемогућено да се догађај одржи на Градском стадиону у Звечану.[12]
^На седници Фудбалског савеза Србије, у мају 2020. године, озваничен крај аматерских рангова и лига млађих категорија закључно са даном прекида.[42] На тај начин је првопласирана Црвена звезда проглашена шампионом Омладинске лиге Србије, док је укинуто доигравање у Супер и Првој лиги Србије.[43]
^Uzelac, V. (28. 4. 2024). „Miloš Pantović i simbolika broja 27: TSC me je hteo tri prelazna roka, ovo je međukorak ka nečemu što planiram”. mozzartsport.com. Приступљено 3. 5. 2024. „Igrao sam i ranije u Voždovcu „lažnu devetku“, pošto nisam klasičan špic. Nije mi strano, u mlađim kategorijama sam igrao polušpica, čak i u reprezentaciji. Nije mi to predstavljalo problem, niti mi je bio potreban period adaptacije. Moja pozicija je levo krilo, dobro se snalazim i ovde gde trenutno igram.”
